Emotivna ispovest Bore Drljače : Slomila me bolest!

Boru Drljaču život nije mazio, a malo ko zna šta ga je sve pratilo tokom godina. Pevač je rođen u selu Donja Suvaja u Bosni, i to u najgore ratno vreme kada je narod bežao od ustaša i neprijatelja da spase živu glavu.

Zabava 28.09.2020 | 11:54

- Do pete godine sam bio dete rata. Te 1941. godine rodila me majka Stoja Gaković. Imala je devetnaest godina. Kad sam imao tri godine, ustaše su mi ubile majku, a ja ostao živ u njenom naručju. Majke se ne sećam, ali po pričama ljudi, bila je žena heroj. Uvek sam patio za njom, a tada je bilo mnogo žena koje su rađale decu i kad ja zaplačem, ona koja doji svoje dete odmah me uzme u naručje i uvali mi s*su. Sisao sam mleko od jedno stotinu žena. Nisam imao majku, ali ljubav mnogih dobrih žena sam osetio. Pio sam stotinu raznih mleka i zato sam u mladosti i tokom života bio zdrav, pa me i dan-danas glas služi, kao i pre 50 godina - priča Bora i dodaje:

- Bio sam ratno siroče i opština me stavila u dom. O tome nema šta lepo da se kaže. Puka beda i sirotinja. Pamtim dom po jednom profesoru koji me nije voleo i davao mi samo loše ocene. U sedmoj godini sam pošao u školu - kaže pevač. 

Bora Drljača je ispričao sve detalje iz svog ljubavnog života.

- Imao sam mnogo žena, a samo dve ljubavi. Prvu ženu Vericu sam beskrajno voleo, a druga žena, pokojna Rada, bila je najbolja žena koju je ovaj svet imao. S prvom suprugom imam dva sina. Ali zapravo nemam nikog. Sam sam ostao. Deca su ljudi. Oni žive za sebe - priča pevač i dodaje: 

- Voleo sam da se sunčam, eto i sunce me koštalo. Dobio sam melanom. To je gadna bolest. Operisao sam, ali on se vraća. Lečim se od toga i sav sam iskasapljen. Ljudi su mi govorili: "Beži sa sunca", a ja budala i ludak, sad ispaštam jer nisam hteo da slušam. Al' dobro, još godinu, dve, tri da živim i dosta. Kažem doktorima: "Da pređem 80 i koji ću đavo više." Kad se pređe 80, svaki dan i godina su veresija. Imam dve pune sobe trofeja. Bio sam pobednik mnogih festivala. Mnogo patim i za domovinom. Kuću su mi srušili. Sve je pomrlo. Imam 16 hektara zemlje u Bosni. Da dajem džabe, neće niko da uzme. Da to imam ovde, bio bih milioner. Eto, nikad nisam ni pušio ni pio. Samo babu jednu da nađem, da mi bar pravi društvo. Voleo bih i mlađe, ali šta ja da radim ako je 30 godina mlađa... Bio sam nekada mlad i lep, sad sam samo lep.

- Kakva budućnost?! Nemam ja budućnost. Bar da živim još godinu, dve, tri dana i da umrem. Ako uspem da proguram još koju više i to ti je. Slomila me bolest. Ne volim smrt, al' šta ću. Kad dođe vreme. Ne znam kako ćete bez mene, kako će ovaj svet bez Bore. Volim život i nauživao sam se, al' još pet-šest da doživim i nek ide u božju mater. Operisao sam bubreg, debelo crevo, melanom, četiri-pet puta sam išao pod nož. Znam samo da ću biti sahranjen pored moje prve žene. Napravio sam spomenik, nisam stavio sliku, ali sve je završeno - otkrio je Bora.

Izvor: Informer.rs Foto: printscreen