Za novi kredit MMF-a vlasti BiH treba da ispune uslove

„MMF treba insistirati na onim suštinskim reformama u društvu, boljem zdravstvu, ekonomskoj poziciji, poslovnom ambijentu, efikasnijoj javnoj upravi, javnim preduzećima i svim tim stvarima.“, smatra predsjednik Ekonomskog-savjeta PDP-a Jelena Trivić.

Bosna i Hercegovina 24.07.2021 | 16:09

BiH se otvorila mogućnost nove saradnje sa MMF-om. Ova svjetska finansijska organizacija spremna je da razgovara sa predstavnicima BiH o načinima efikasnijeg ekonomskog oporavka i odgovora na krizu koja je pogodila čitav svijet. Ipak, iz MMF-a ističu da na tom putu, vlast u BiH prvo mora odgovoriti na brojne izazove.

“Vlasti bi trebale ubrzati imunizaciju kako bi se zaštitile od budućih talasa pandemije, obezbjediti više ciljanu podršku preduzećima i građanima kako bi obezbjedili ekonomski oporavak, proveli politike i strukturalne reforme koje će ubrzati rast i osnažiti otpornost ekonomije. MMF je spreman da nastavi podržavati BiH savjetima u pogledu politika, tehničke pomoći i, po potrebi, finansijskom podrškom”, poručila je Alina Iancu, šefica Misije MMF-a u BiH.

Finansijska podrška je ono što u ovom trenutku najviše zanima predstavnike BiH. Ali, priča o reformama, da li ekonomskim ili političkim, koje od BiH traži međunarodna administracija, za sada nailazi na žestoke otpore političkih organizacija. 

Upravo zbog toga, prije nekoliko mjeseci propali su i pregovori sa MMF-om o kreditnom aranžmanu od 1,5 milijardi KM. Funkcioneri u BIH tada nisu prihvatili uslove koji su od njih traženi, kao što je registar računa fizičkih lica pri Centralnoj banci BiH, ili novi Zakon o električnoj energiji i plinu.

Ipak, i u BiH spremni su na razgovor o novom kreditu. Međutim, ne po starim uslovima, poručuje predsjedavajući Savjeta ministara BiH Zoran Tegeltija.

„Priča o tome da li ćemo na starim osnovama postići dogovor, mislim da ne možemo postići taj dogovor jer nije to lično pitanje odnosa između šefova misije i recimo predsjednika Vlade Republike Srpske, već je to pitanje politika. Ja se nadam se da će misija biti spremna da razgovara o ciljevima“, rekao je Tegeltija.

Međusobna uslovljavanja oko kreditnog zaduženja, bez kojih očigledno neće moći ni ovoga puta, ponovo bi BiH mogla dovesti u nezavidnu situaciju, upozoravaju stručnjaci. Ekonomista Zoran Pavlović smatra da će u pregovorima prije popustiti nadležni u BiH, nego MMF.

„Posebno kada se u obzir uzme šira slika, a to su izjave američke administracije o korumpiranosti i problemima koji su prepoznati u BiH. Tako da ja lično mislim da MMF neće pristati na promjenu već definisanih uslova. To je kao što naši istaknuti političari žele da postanemo dio Evropske unije, a da se ne prilagodimo uslovima koji su za to propisani.“, ističe Pavlović.

Koliko god novca BIH bude obezbijedila putem MMF-a, to vlastima u BiH neće biti dovoljno jer nema političke volje za reformama, kategorični su u opoziciji. Pojašnjavaju da BiH više nedostaju reforme koje se tiču obezbjeđivanja boljih uslova života za njene građane i da na takvim stvarima treba da insistira i Međunarodni monetarni fond. 

„Prije bi trebali insistirati na onim suštinskim reformama u društvu, boljem zdravstvu, ekonomskoj poziciji, poslovnom ambijentu, efikasnijoj javnoj upravi, javnim preduzećima i svim tim stvarima.“, smatra predsjednik Ekonomskog-savjeta PDP-a Jelena Trivić.

Da dobijanje novca od MMF-a zavisi od propisanih uslova pokazala je i dosadašnja praksa. Tako je 2016. u okviru proširenog fonda EEF-a, BiH doznačeno samo 150 miliona evra, umjesto dogovorenih 550 miliona, iz razloga jer vlast u BIH ni tada nije provela sve dogovorene reforme.

Bosna i Hercegovina Međunarodnom monetarnom fondu trenutno duguje oko 460 miliona evra, odnosno više oko 900 miliona maraka. Plan je da ovaj dug bude otplaćen do 2028. godine.

(BN)