Kako se slavi Božić u drugim zemljama koje ga proslavlju 7. januara?

Badnje veče se obeležava posebnom večerom, na kojoj se u nekim zemljama nalazi 12 jela koja predstavljaju 12 apostola, dok u nekim zemljama uopšte ne jedu na Badnje veče sve dok se na nebu ne pojavi prva zvezda.

Na Božić većina zemalja uživa u srdačnoj božićnoj gozbi, s lokalnim đakonijama određene zemlje, ali svaka od država ima i svoje specifične običaje.

Srbija

Badnje veče se provodi u spaljivanju hrastove grane, badnjaka, koji je odsečen u toku dana. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu.

Mnogi vernici te večeri odlaze na bogosluženje, a prva osoba koja na Božić uđe u kuću, i koja simbolizuje Tri mudraca, naziva se položajnik, i ona dobija poseban poklon.

Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili običan novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić.

Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone i sve prisutne, nakon čega sledi celodnevna božićna gozba.

Belorusija

Badnje veče se provodi u jedenju palačinki i ribe na stolu sa slamom ispod stolnjaka. Tradicionalno, božićna večera se služi bez mesa i sastoji se od najmanje 12 ribljih i biljnih jela i gljiva.

„Kaljadi carevi“ (Božićni carevi) izvode obred koji uključuje karnevale i narodne predstave u znak obeležavanja Nove godine.

Crna Gora

Glava kuće seče badnjak i unosi ga u kuću na Badnje veče. U dom se postavlja slama koja simbolizuje jasle, a badnjak se kasnije spaljuje. Kod Crnogoraca je običaj da se badnjak okrvavi, tj. da se na njemu zakolje ono što je domaćin kuće namenio da kolje za Božić. Na Badnji dan se obavljaju svi radovi, a najviše se vrše pripreme za Badnje veče i Božić. Treba napomenuti i to da je običaj da se na Badnji dan ništa iz kuće ne daje niti se ide kod drugoga da se što pozajmljuje.

Položajnik koji dođe prvi u kuću na Božić prvi je koji se omrsi, nakon čega ukućani mogu da se goste mesom. Tokom božićnog obroka porodica lomi veknu hleba sa novčićem u njoj. Ako u svojoj kriški nađete novčić, smatra se da ćete imati sreće i novca. 

Na Božić, kao i na Badnje veče, skoro je nezaobilazno pevanje uz gusle. Kada položajnik krene svojoj kući ostavlja malo novca pored badnjaka, koji uzima domaćica i daje mu neku sitnicu kao poklon.

Rusija

Na Badnje veče se jede 12 jela koja predstavljaju 12 apostola, uključujući supu od cvekle, ribu i punjeni kupus. Vernici 7. januara idu u crkvu i uživaju u božićnoj gozbi.

Neke domaćice pripremaju i božićni hleb agnjec – kolač od biskvitnog testa u obliku jagnjeta, koji se preliva belim šećerom. Ovaj kolač simbol je žrtve koju je podneo Isus Hrist.

U nekim mestima, u kojima se drži do tradicije i starih običaja, ispod stola se stavlja snop sena ili slame, koji predstavlja Hristove jasle, kao i predmet od gvožđa na koji svi za stolom stavljaju noge. Veruje se da tako ljudi čuvaju svoje zdravlje tokom cele godine, jer gvožđe simbolizuje snagu i izdržljivost. Pročitajte više o proslavi Božića u Rusiji.

Kazahstan

Porodice se okupljaju da podele hranu i vino, dok pevaju pesme, plešu i nazdravljaju. Na Božić se u katedrali u Almatiju održava ponoćna liturgija.

Severna Makedonija

Na porodično ognjište na Badnje veče donosi se tradicionalno hrastovo drvo (badnik). Njega seku glava kuće i stariji sin, dok se priprema trpeza za Badnje veče (posna večera). Balvan se iseče na tri dela, što predstavlja Svetu trojicu, a svaki komad u kuću unosi otac.

Sin ili neki drugi član porodice prima svaki komad i stavlja ga na vatru. Dok se to radi, sin i otac razmenjuju pozdrav: „Dobro veče i srećno Badnje veče“ (dobra večer i vesel Badnik).

Božićni obroci obično se sastoje od pečenog praseta i drugih svečanih jela, a slavlje traje tri dana.

Etiopija

Horovi počinju da pevaju na pravoslavnim obredima rano ujutru, a posle bogosluženja muškarci i dečaci igraju igru zvanu gana (igra se sa zakrivljenim štapom i okruglom drvenom loptom, slična hokeju).

Tradicionalna božićna hrana u Etiopiji uključuje vat, gustu i začinjenu čorbu koja sadrži meso, povrće i ponekad jaja.

Na dan Božića hrišćani oblače belu odeću, a mnogi se odlučuju da tog dana nose tradicionalnu odoru (šama), napravljenu od pamuka i ukrašenu svetlim prugama pri krajevima.

Dvanaest dana posle Božića, vernici počinju trodnevnu proslavu Timkat, kojom se obeležava Isusovo krštenje. Važan deo ovog praznovanja je molitva tokom službe u hramu, kada odrasli ponovo oblače šame, a deca odore svojih crkvenih udruženja i krune.

Eritreja

Običaji koje su uneli Italijani poštuju se i danas u ovoj bivšoj italijanskoj koloniji - jede se hleb panetone i pije se kafa.

Božićni dan se provodi u slavlju sa porodicom - često uz posebno zaklanu kozu.

Egipat

Oko 15 odsto stanovništva ove afričke zemlje spada u hrišćane, a većina ovog dela populacije su Kopti, koji Božić proslavljaju u januaru.

Mesec koji prethodi Božiću Kopti nazivaju kijahk, a svako subotnje veče ovog meseca provodi se u pesmi, dok svako nedeljno jutro vernici idu na crkvenu službu.

Tokom 43 dana pre Božića (Adventa), od 25. novembra do 6. januara, egipatski hriščani imaju poseban post, tokom kog se u osnovi hrane kao vegani.

Na Badnje veče goste se mesom, jajima i puterom, a sledećeg dana ljudi se okupljaju na zabavama i proslavama.

Izrael

Božić se u Izrealu slavi tri puta. Katolička, Protestantska i Ruska pravoslavna crkva slave Božić 25. decembra. Grčka pravoslavna, Sirijska pravoslavna, Koptska pravoslavna i Rumunska pravoslavna crkva, između ostalih, slave Božić 6. januara, dok ga Jermenska pravoslavna crkva obeležava 18. januara.

Gruzija

Porodice u Gruziji na Božić izlaze na ulice u masovnu šetnju kako bi proslavile rođenje Hirstovo i čestitale jedne drugima. Ova šetnja se zove Alilo, a tom prilikom vernici su obučeni u posebnu svečanu odeću. Oni čestitaju jedni drugima praznik i najmlađima dele slatkiše.

Božićna jelka (čičalaki) napravljena je od mekanog materijala, a njene grane su ukovrdžane. Ponekad se umesto nje može videti grana lešnika koja je oblikovana kao drvo života i ukrašena slatkišima i voćem. Ipak, sve je popularnija jelka kakva se viđa na Zapadu.

Deda Mraz je u Gruziji poznat kao Tovlis papa ("Tovlis babua" na zapadu zemlje), što bukvalno znači "deda sneg". Obično je predstavljen s dugom belom bradom, odeven u narodnu nošnju čohu i krzneni ogrtač.

Moldavija

Božićne jelke se obično ukrašavaju u novogodišnjoj noći u Moldaviji, a pokloni koji se dobiju 7. januara ponekad se nazivaju novogodišnjim poklonima.

(24sedam.rs)