Sir od magarećeg mlijeka je među najskupljim u svijetu

Kilogram sira skuplji od prosečne srpske plate.

Pule sir, po ceni od 1.200 evra za kilogram, pravi se od magarećeg mleka.

Prodaje se isključivo u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica", na osamdesetak kilometara zapadno od Beograda.

„Kako bi se napravio jedan kilogram sira, potrebno je 25 litara magarećeg mleka, a jedna magarica toliko da za godinu i po dana", objašnjava Vuk Simić, upravnik „Zasavice", za BBC na srpskom.

Iako je definitivno među najskupljim, pule sir ipak nije na vrhu cenovne lestvice.

Svetski rekord trenutno drži španski plavi sir kabrales.

Dva i po kilograma tog sira su 2024. prodata za 36.000 evra, saopštili su iz Ginisove knjige rekorda u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Sir od magarećeg mleka je samo za one koji imaju novca. Mnogo novca.

Mediji u Britaniji pisali su da je najbolji teniser svih vremena Novak Đoković ranije otkupio celokupnu godišnju proizvodnju srpske farme za lanac restorana.

Navodno je tada platio oko 480 evra za pola kilograma.

Tu informaciju je za Rojters i Dejli mejl potvrdio raniji upravnik Zasavice Slobodan Simić

Labudovi i patke lenjo plivaju u sporoj vodi bare Zasavica, srca prirodnog rezervata koji se prostire na 3.600 hektara.

Ovaj rezervat je po mnogo čemu poseban.

Dom je desetinama najstarijih biljnih i životinjskih vrsta, stotinama ptica, krdima divljnih konja, ali i nekoliko domaćih mačaka koje spavaju kod zadnjih vrata restoranske kuhinje.

Dalje od vode nalaze se štale.

Magarence, staro manje od 24 sata, klati se na nestabilnim nožicama i gura glavu pod mamin trbuh - traži da sisa.

Ležeći u blatu i senu, ovaj prizor ravnodušno posmatraju dve magarice od ukupno 300, koliko živi u Zasavici, na najvećoj farmi u Jugoistočnoj Evropi.

Iako poznate po tvrdoglavosti, ove životinje su veoma pitome i miroljubive.

„Magarci su kao ljudi - svaki je individua za sebe", priča mi Nikola Nilić, šef farme, koji je čitav radni vek posvetio brizi o ovim životinjama.

„Neki su agresivniji, neki su mirniji, imaju sopstvene rituale", kaže.

„Vole da se maze, ali samo pomalo", dodaje sa osmehom.

Život mužjaka kao u haremu
Od 300 jedinki, većina su ženke - Vuk Simić kaže da sa njima štale deli „samo desetak mužjaka".

„Oni žive kao u haremu", dodaje.

Životinje se pare već deveti dan nakon što se porode, odnosno opule, tako da su magarice često u laktaciji.

Laktacija, odnosno period lučenja mleka, kod magarica traje samo dok pored sebe imaju mladunče, pojašnjava Simić.

To omogućava zaposlenima na farmi da redovno sakupljaju mleko za pravljenje skupocenog sira.

Međutim, to ide sporo.

„Magarica dnevno da tek oko 300 mililitara mleka - to je malo više nego jedna čaša vode", priča mi.

Oko polovine tog mleka popije malo magare, odnosno pule.

A da bi se napravio kilogram sira potrebno je 25 litara svežeg mleka.

U čemu je tajna pravljenja magarećeg sira?
„Tajni sastojak", misteriozno se smeška Nilić, koji zna tajnu spravljanja sira.

„Ne mogu da vam otkrijem", odbija naša uporna pitanja.

Vuk Simić, upravnik „Zasavice" kaže da je na ideju da pravi sir došao njegov otac Slobodan, pre više od decenije.

Jedan od izjava sa kojima su se suočili tehnolozi koje je „Zasavica" uposlila bila tekstura magarećeg mleka.

„Slično je ljudskom, teško ze zgrušava, pa od njega nije lako napraviti sir", priča Simić.

„Međutim, posle mnogih pokušaja i neuspeha, našli smo rešenje", kaže ponosno.

U procesu fermentacije, slatkasti ukus magarećeg mleka menja se u nešto što je Simiću teško da opiše.

„Ukus magarećeg sira nije uporediv ni sa jednim drugim. Volim da kažem da ima ukus na skupoću", ističe Simić.

BBC novinari su se uverili da pule sira nema u slobodnoj prodaji, kao ni u izvozu.

Simić kaže da se može kupiti samo na njihovoj farmi u Zasavici, gde ga nema čak ni u restoranskoj ponudi, već samo na rafu lokalne prodavnice.

„Toliko je dragocen, jer se godišnje proizvedu vrlo male količine - tek između 25 i 30 kilograma", pojašnjava Simić.

Zašto Srbija ne izvozi pule sir?
U Srbiji postoji nekoliko magarećih farmi koje su manje od Zasavice.

One uglavnom prodaju mleko, pokazuju podaci Udruženja stočara Srbije.

Toliko ih je malo, da su i ukupne količine magarećeg mleka „nisu od važnosti za privredu", kažu iz Privredne komore Srbije (PKS) za BBC na srpskom.

„Ne isplati se otkup mleka od kojeg bi se pravio sir", dodaju iz PKS.

U Srbiji do sada nije zabeležen otkup, kao ni izvoz ovog sira, što bi trebalo posebno regulisati, kažu iz PKS.

Jedan od faktora je što se i recept ljubomorno čuva na samo jednom mestu - u Zasavici.

„Za sada nemamo planove da ga podelimo ni sa kim", ističe Simić.

Iako je bilo pregovora sa potencijalnim izvoznicima, koji za sada nisu urodili plodom, upravnik specijalnog rezervata kaže da mu izvoz pule sira nije na listi prioriteta.

„Glas o nama se pročuo u svetu, mi uspemo da prodamo sav sir koji napravimo", kaže Simić samouvereno.

Kupaca, priznaje, nema mnogo, a većinom su to „stranci sa dubokim džepom", dodaje.

(BBC na srpskom) Foto: BBC/Delimir Babić