Osam decenija od kraja rata i pobjede nad fašizmom

Pošto je kapitulacija po moskovskom vremenu potpisana 9. maja, taj datum je u Sovjetskom Savezu i sredinama pod njihovim uticajem prihvaćen kao Dan pobede, dok se u zapadnim zemljama obeležava 8. maja.

U Moskvi se svake godine, 9. maja održava i vojna parada kojom se obeležava godišnjica velike pobede Sovjetskog Saveza protiv fašizma.

Nacistička Nemačka bila je najveća mašinerija zla koju je svet do tada video, a na njenom slamanju Sovjetski Savez je podneo ogromne žrtve.

Bezuslovna kapitulacija Nemačke potpisana je u Karlshorstu, predgrađu Berlina, u štabu sovjetskih trupa, u 22:43, a stupila je na snagu u 23:01, po srednjoevropskom vremenu, 8. maja 1945.

U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Iako je tim aktom formalno završen rat ostaci nemačkih trupa mestimično su još nekoliko dana pružali otpor, najduže u Jugoslaviji, do 15. maja.

Predstavnici Nemačke zapravo su u dva navrata potpisali kapitulaciju, a prvobitno 7. maja u Remsu, na severozapadu Francuske.

Sa nemačke strane potpisnik je tada bio general Alfred Jodl. Saveznike je predstavljao general Valter Bedel Smit, a Sovjete general Ivan Susloparov. Prisutan je bio i predstavnik četvrte priznate savezničke sile, Francuske, u liku generala Fransoa Seveza.

Staljin, međutim, nije prihvatio dokument potpisan 7. maja. Zvanična Moskva je insistirala da se akt o kapitulaciji potpiše nanovo, u prisustvu reprezentativnih predstavnika sovjetske armije i države.

General Dvajt Ajzenhauer prihvatio je Staljinov zahtev da se dokument potpisan u Remsu uzme kao preliminarni, pa se novo potpisivanje dogodilo sutradan u Berlinu.

Razlika između tekstova sporazuma iz Remsa i Berlina jeste odredba da se nemačke trupe imaju, svuda, predati lokalnim zapovednicima savezničkih snaga, bez razlike.

Dodatak iz Berlina bio je bitan zbog činjenice da su Nemci zamislili da se predaju zapadnim saveznicima, pri čemu je postojala ideja da se otpor Sovjetima možda nastavi.

Saveznička komanda prihvatila je zahteve sovjetskog vrha izvesno i zbog poštovanja prema činjenici da je najveći deo borbe protiv nacističke Nemačke izneo upravo Sovjetski Savez.

Prihvaćen je takođe zahtev Moskve da se kapitulacija ima potpisati na najvišem novou, i to u Berlinu, samom središtu zla, nesumnjivo iz simboličkih razloga.

Tako se dogodilo da se Dan pobede, zbog razlike u vremenskim zonama, obeležava 8. maja na Zapadu, a u Sovjetskom Savezu, kao i na celokupnom prostoru koji su sovjeti kontrolisali, odnosno na kom su imali presudan uticaj 9. maja.

Prva velika Parada pobede održana je u Moskvi 24. juna 1945 i od tada do naših dana, ona se održava svake godine 9. maja.

(Tanjug) Foto: AP