Sve je više razloga za proteste, a građani nikada tiši

Zašto su građani postali pasivni posmatrači vlastitih problema? Kritika se sve češće svodi na komentare i objave na internetu, dok ulica ostaje prazna. Zašto?

Sve je više razloga za proteste, a stanovnici nikada tiši. Gdje je nestao građanski bunt?

„Kome ćeš se boriti, za koga? Oni rade šta oni hoće... Sve se pokvarilo, nemaju ljudi srca jakog da nešto pokrenu, svi razmišljaju o sebi, nema zajedništva...Kad bi izašli svi izašla bih i ja normalno, ali da se ne ide dok se nešto ne promjeni... Unazad 20-tak godina bunt se izgubio jer je narod izrevoltiran jer se ne dešava nikakva promjena“, kažu pojedini Bijeljinci i Dobojlije.   

Razočarani, prevareni i ljuti i poljoprivrednici, i mljekari, i radnici, i vozači i narod koji je doveden na sam rub opstanka izlazili su na ulicu. Poručivali su da žele pravdu, platu, zemlju, cijenu, put, struju. I tu stanu. 

 „Mi imamo podaničku svijest naroda, a ne razvijenu svijest kakvu imaju npr. Francuzi. Oni kada izađu na ulicu izađu svi i dok ne istraju u svojim zahtjevima ne odustaju, nema povlačenja, kod nas toga nema“, kaže politikolog Velizar Antić. 

„Tu jeste faktor strah, ali vidjećete i situacija gdje nema straha nemate proteste i nemate ljude koji će istrajati u tome“, smatra sociolog Stanislav Tomić. 

Građanski bunt, smatra akademska zajednica , nije ugašen zato što je bio slab. Već zato što je bio potkupljiv. 

„Ova i ovakva vlast koja je autoritarna koja sve drži sve pod svojom kontrolom koja u svim tim organizacijama ima svoje ljude i onda preko njih pokušava da opstruiše te proteste“, kaže Antić. 

Ne tako rijetko, vođe bunta borbu vode za lične interese interesa i povuku se nakon male „pažnje“ vlasti, smatra struka.

 „Građanima postaje upitan smisao protesta, ne možemo reći da ga nije bilo, ali izostao je taj dan poslije, šta poslije protesta, oni ako ne vide rezultat, povlačenje djeluje kao logična racionalna opcija“, objašnjava profesor Olivera Nedić. 

Dok se na forumima i komentarima na društvenim mrežama vodi srčana borba, za konkretno djelovanje narod nema snage, jer je, kako i sam ističe, umoran od dugogodišnjeg razočaranja.

„Ja vjerujem da su građani postali imuni na sve što se dešava, i da se žale od toga nema fajde nikakve....Nema vajde da se bune ili ne, ostaje po starom. Samo možeš dobiti po nosu, samo sjedi s mirom.... Mnogi se boje, izgubiće posao, a drugo neće niko da stavlja glavu u torbu za nekoga“, kažu građani.

I dok se protesti gase obećanjima, a nezadovoljstvo kupuje za sitniš, vlast dobija ono što joj je najvažnije – mir i poslušnost. A društvo koje pristane na tišinu, jednog dana probudiće se bez glasa.

(BN)