Bilt i Petrič pozvali na ukidanje OHR: BiH je potreban novi početak

- Bivši visoki predstavnici u Bosni i Hercegovini Karl Bilt i Volfgang Petrič traže ukidanje Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR).

U autorskom tekstu za Frankfurter Algemajne Cajtung (FAZ) pod naslovom "Ukinite visokog predstavnika", Bilt i Petrič ističu da je ostavka Kristijana Šmita otvorila "puno više od pukog pitanja njegovog naslednika", već da se Evropa suoči s "neugodnom geopolitičkom realnošću".

"Trideset godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, BiH ostaje zarobljena u političkom međuprostoru. Ona je formalno suverena, ali faktički i dalje pod međunarodnim nadzorom. Institucija visokog predstavnika međunarodne zajednice jeste ad hoc institucija koja je u velikoj meri uspešno sprovela obnovu ratom razorene zemlje. Bez američko-evropskog angažmana, u kojem su, uz Evropsku uniju kao glavnog finansijera, učestvovali i Rusija, Japan i Kanada kroz Veće za implementaciju mira, sprovođenje Dejtonskog sporazuma nakon 1995. godine teško bi bilo moguće", navode Bilt i Petrič za FAZ.

"Oni dalje kažu da je OHR zamišljen kao privremena institucija, a da je postala trajna.

"Već dugo ova civilna institucija, koja je tokom godina izgubila i uticaj i legitimitet, mnogim lokalnim političarima služi pođednako kao neprijateljska slika ili kao spasilački oslonac, oslobađajući ih time obaveze koju demokratska društva imaju da u vlastitoj odgovornosti pronalaze održive političke kompromise", tvrde dvojica bivših visokih predstavnika u BiH u autorskom tekstu.

Zbog toga, kako kažu, bi bilo pogrešno refleksno imenovati novog visokog predstavnika, već međunarodna zajednica treba da se zapita "da li takvim potezom zaista podstiče stabilnost i samostalnost ili samo konzervira upravljanu stagnaciju".

"Dodatno, geopolitička situacija se iz temelja promenila. Dok u državama Zapadnog Balkana dugotrajni put ka Briselu gubi privlačnost, međunarodni konsenzus o budućnosti Bosne odavno je narušen. Rusija godinama otvoreno odbacuje ulogu visokog predstavnika sa specijalnim ovlašćenjima i odavno se pretvorila u regionalnog remetilačkog faktora", ističu Bilt i Petrič.

Sada je, ističu, primetna promena i stava SAD.

"Sada se, međutim, i u Vašingtonu nazire izrazito transakcijski pristup Balkanu. Nedavna poseta poslovno vrlo aktivnog Trampovog sina glavnom gradu bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska mora se posmatrati kao pokušaj uspostavljanja još jednog sumnjivog poslovnog odnosa. Slični procesi već se odvijaju u Srbiji i Albaniji, uz očigledno zanemarivanje evropskih pravila i zakona. U takvim okolnostima naslednik odlazećeg visokog predstavnika teško bi imao veći legitimitet od svojih prethodnika", naveli su Bilt i Petrič.

Zbog toga je za njih, kako ističu, ključno pitanje koje reforme BiH približavaju Evropskoj uniji, a ne ko je nasljednik Šmita.

"Jer nije spojivo da Bosna i Hercegovina i dalje, bez izgleda na puni suverenitet i vlastitu odgovornost, ostane pod produženim oblikom međunarodnog upravljanja, a istovremeno treba kročiti putem ka Evropskoj uniji. Na osnovu temeljite analize tridesetogodišnjeg procesa izgradnje države, Evropi je zato potreban strateški novi početak u Bosni i Hercegovini", navodi se u autorskom tekstu dvojice bivših visokih predstavnika u BiH.

Bilt i Petrič su stava da ovaj novi početak treba biti baziran na dva elementa.

"S jedne strane na korekciji disfunkcionalnog sistema vlasti, a s druge na okončanju međunarodnog posebnog nadzora. Ova reformska agenda pritom mora biti usko povezana s postepenim približavanjem evropskim strukturama. Ne radi se o radikalnom preuređenju dejtonskog sistema, nego o realističnim prilagođavanjima: odavno su potrebne efikasnije strukture odlučivanja, jasnije nadležnosti i ograničavanje trajnih mogućnosti blokade", pišu oni.

Navode i da se gašenje OHR-a mora usko vezati uz pristupanje BiH članstvu u EU.

"Uslovi koje Šmit i njegovi prethodnici godinama bezuspešno zahtevaju, poput pitanja državne imovine, mogli bi biti prebačeni u odgovarajuća poglavlja pristupnog ugovora. Time bi se beskonačna rasprava o tome pripada li Bosna i Hercegovina uopšte Evropi konačno nedvosmisleno okončala", istakli su Bilt i Petrič.

Na kraju su se bivši visoki predstavnici u BiH osvrnuli i na to kako bi trebalo da izgleda budućnost BiH nakon OHR-a.

"Ugrađena u verodostojnu evropsku perspektivu, država Bosna i Hercegovina tako bi postala deo dinamičnog političkog projekta. Bio bi to prelaz s međunarodnog nadzora na evropsku integraciju. Povlačenje Kristijana Šmita zato predstavlja dugo očekivanu priliku da se međunarodna politika prema Bosni i Hercegovini iz temelja promišlja evropski. Bosni i Hercegovini nije potrebna beskonačno produžena međunarodna uprava. Ono što zemlji treba jeste verodostojna evropska budućnost", napisali su Bilt i Petrič u autorskom tekstu za FAZ, prenosi portal Klix. 

(Tanjug)