Demokrate na putu do najveće pobjede od afere Votergejt

Demokrate bi izbore za Predstavnički dom mogle dobiti s prednošću od 13 do 14 procentnih poena u ukupnom broju glasova, što bi bila najveća razlika za bilo koju stranku na međuizborima od 1974. godine.

Tada su republikanci izgubili izbore nakon afere Votergejt (Watergate).

Procena prednosti od 13 do 14 poena dolazi od analitičara DŽ. Eliota Morisa (G. Elliott Morris), a i Jahu njuz (Yahoo News) prednost demokrata procenjuje na 13 poena.

Za poređenje, republikanci su u velikim pobedama 1994. i 2010. godine imali prednost od 6,8 procentnih poena.

Demokrate su osvojile oba doma Kongresa, što se na međuizborima od Drugog svetskog rata dogodilo tek peti put, navodi magazin Tajm (Time). Poslednji put to se desilo 1994. i 2006. godine.

Veća većina nego 2008.

Prema projekcijama, demokrate bi u Predstavničkom domu mogle imati oko 255 mesta, što bi bila najveća većina od 2008. godine, a možda i od 1992.

Stranka predsednika na međuizborima od Drugog svetskog rata u proseku gubi 26 mesta u Predstavničkom domu, a republikanci bi ih ovaj put mogli izgubiti i više od 40.

Najveći dobitak u novijoj istoriji ipak ostaje onaj republikanaca iz 2010. godine kada su osvojili 63 mesta. Godine 1994. osvojili su 54, a demokrate 2018. godine 41 mesto.

Promene u Senatu kakve nisu viđene od 1980.

U Senatu će nakon ovih izbora biti zamenjeno najmanje 17 senatora, što je najveća smena od 1980. godine.

Poslednji put na međuizborima više od dva mesta u Senatu promenila su stranku u državama u kojima je predsednik dve godine ranije pobedio s dvocifrenom prednošću 1986. godine.

Ovaj put demokrate su pobedile u Kanzasu prvi put od 1930-ih, a u Teksasu prvi put od 1988.

Demokrate sada drže i 28 od 50 guvernerskih pozicija, što im je prva većina od 2010. godine.

(Klix) Foto: Tanjug/AP