Спала Влада и премијер на кантар да вага пар кила брашна

Зар је потреба да поред оволико житница и ораница будемо просјаци који траже помоћ од Србије и свијета како би се прехранило свега око милион становника?

Како посијеш тако ћеш и пожњети. Све оно што су власти сијале последњих 20 година дошло је на наплату, али нажалост не онима који су сијали већ народу.

Тако је весели премијер Српске Вишковић, умјесто да у вријеме кризе са тимом стручњака размишља како да спаси народ и привреду од колапса, постао обичан тужни трговац са кантаром који вага и одређује колико ко може купити брашна, уља и шећера.

После само седам дана кризе цијели систем је пред колапсом, а већ се уводе рестрикције грађанима. Поред Семберије, Посавине, Лијевча поља и другог плодног земљиште спали смо на то да нема довољно хране нити Робних резерви које би гарантовале сигурно снабдијевање становништва у вријеме кризе.

Зар је потреба да поред оволико житница и ораница будемо просјаци који траже помоћ од Србије и свијета како би се прехранило свега око милион становника?

Цијела Република Српска нема ни 30 респиратора у свим болницама и здравственим установама, што је премало на милион становника. Велике болнице у Фочи и Приједору имају свега по три респиратора, а покривају велике регије и број становника, а мање болнице и здравствени центри имају пар или ниједан респиратор .

Са друге стране  у јавним предузећима, Влади и установама има више хиљада службених возила, на чију су набавку и одржавање потрошени милиони марака, умјесто да је набављена неопходна здравствена опрема.

Мора ли сваки партијски директорчић и чиновмик имати службену лимузину, и да ли је важније задовољити интерес партијских активиста или народа?

Власт је уложила стотине милиона марака у зидине и грађевине, узимајући скупе позајмице и кредите, јер су ту најлакше „уградити“, градила болнице а није водила рачуна о масовном одласку љекара и медицинских радника, лошој опреми, малим платама и лошим условима рада у здравству, и са огромним новцима није ријешила ниједан суштински проблем.

Лични интереси и похлепа најодговорнијих појединца на врху система, који су поставили себе изнад колективних интереса друштва, злоупотријебили повјерење, уз негативну селекцију на сваком кораку, узрок су проблема у коме се налазимо.

Све док позитивном селекцијом не будемо бирали најбоље, личне подредили колективном интересима, на врх поставимо најбоље, најодговорније, најпоштеније и најспособније, нећемо на зелену грану и остаћемо неуређена заједница.

И на крају примјер Стевандића, који је јуче постављен на чело некаквог љекарског тима, умјесто да то буде ресорни министар здравља Ален Шеранића, који је по струци епидемиолог и који је показао одређене манире и способности у кризним ситуацијама, показују да је политика изнад свега, чак и у вријеме овако велике кризе.

хттп://небојсавукановиц.инфо/