Вирус наставља да напада рупе у систему све јаче и видљивије

Вирус наставља да напада, неће чекати да се било ко бескрајно "договара", а уцјене и непотребно, несхватљиво, неразумно политичко дјеловање, само ће његов напад ојачати

Република Српска 23.03.2020 | 20:52

Пише: Слободан Васковић

1.
БиХ, са свим својим нивоима, налази се у изузетно тешкој ситуацији, која сваким даном добија на драматичности; Они који воде државу, ентитете, кантоне, општине… и који су, (највећи дио њих), навикли да живе на грбачи народа нашли су се у ситуацији коју су најмање очекивали/жељели - да заиста морају почети да воде бригу о сваком становнику БиХ, на цијелој територији.

2.
Та брига се не може ријешити пребацивањем комплетне одговорности и тежине ситуације на становништво, његовим држањем у изолацији седмицама, јер у тој изолацији мора да преживи не само напад вируса, већ и бројне друге, подједнако, тешке егзистенцијалне проблеме.

3.  
Ти проблеми нису настали јуче, већ су последица дугогодишње, вишедеценијске небриге и неспособности (разних) власти, а сада су драматично ескалирали нападом пошасти. 

4.
Посљедице вишедеценијске, најблаже речено, небриге према свим ресурсима, немања никакве идеје о развоју, покривеном максималним инсистирањем на тајкунизацији, партократији, клептократији…,  стварању система на подобним, не и способним, полако, али немилосрдно, еруптирају у БиХ, свим њеним дијеловима.

5.
Рупе у ткању власти на свим нивоима, потом оне економске и привредне, раније вјешто прикриване бројним спиновима, све су видљивије и, што је још горе, све су веће; И шире се, без назнака да се чине адекватни поступци како би се бар, у неким сегментима, дјелимично поправиле.

6.
Успјело се, у области образовања, ублажити негативне ефекте кризе; Здравство је већ готово на свом максимуму и ултимативно је његово ојачавање, како се не би сломило, јер би то била трагедија; Истовремено, у другим кључним областима већина дјеловања се свела на апеле становништву да остане кући; Увођење нових рестриктивних мјера за кретање истом том становништву; Камчење помоћи по принципу “дај шта даш”…, што само указује на неефикасност власти, њене бројне лимите, које је сама себи наметнула ранијим неодговорним, партократским и клептократским дјеловањем.

7.
Ти лимити су сада јасно оцртани, не могу их прикрити ни стална “пребацивања” тежишта кризе покушајима нијансираног информисања јавности, које се састоји од реда нових мјера, реда обећања, спинова, одвлачења пажње појединачним хуманитарним акцијама и реда, нажалост, новообољелих.

8.
Тај број неумољиво расте, дан за даном, у свим дијеловима БиХ, а вијести из најближег окружења, као и из цијелог Свијета су још драматичније.

9.
Много јача друштва, од оног/оних у БиХ, посрћу пред налетом вируса, али те земље изналазе квалитетна рјешења у ходу, посебно у области економије, привреде и здравства. И, што је подједнако важно, изналазе начине помоћи сваком појединцу, којег је дохватила криза.

Појединца, његових проблема и начина како да их ријеши у надолазећем времену, препуном великих и тешких изазова, нема још увијек у оном што емитују властодршци из цијеле БиХ. 

Тај недостатак рјешења је опипљив, што ситуацију додатно усложњава, јер се касни на кључним колосијецима. 

10.
Потпуно је несхватљиво да није још увијек усвојен буџет БиХ, а још је несхватљивије да се његово усвајање условљава појединим политичким захтјевима, уцјенама, које немају никаквог додира са новом реалношћу у којој се земља налази и сви у њој; Реалност је, већ на самом свом почетку, пресурова, бременита страшним опасностима и испуњена оргомном количином немоћи. 

11.
Неусвајање буџета, само по себи, готово да онемогућава доток било какве финансијске помоћи са стране; Уз то, угрожава додатно и без икакве потребе све, ионако добро нагризле, неразвијене, деценијама систематично и намјерно поткопаване стубове друштва. Између осталих и здравственог система. 

12.
Крхкост здравствених система је очита, на њу указују и сами здравствени радници, свјесни опасности коју би изњедрило евентуално сламање система, било ког његовог дијела. 

13.

Мјера за преживљавње привреде и економије нема; Ни не назире се системски приступ; Све је још на адхок одлукама о помоћи појединим микросегемтнима.

14.
Како да плате ПДВ, остале намете, они који су морали да затворе своје радње, да привремено престану са производњом, неким другим дјелатностима? И одакле да га плате: Не постоји одговор на ово питање. Ни на бројна друга. 

17.
Властодршци су донијели рестриктвне мјере, добар број њих је пријеко потребан, али доста их је и недоречено и дјелују као да се доносе само да би се јавности демонстрирала проактивност, створио њен привид, а сама мјера је мање битна, јер је у пракси неспроводива; Као она о ограничавању количина приликом куповине одређених производа, али није јасно како ће бити спроведена и како ће се, примјера ради, било ком лицу/лицима онемогућити да ствара/ју залихе, ако наведене количине купује у неколико продавница у једном дану; Или, пак, дан за даном? На који начин ће бити могуће успоставити контролу нема никаквог одговора.

Као што нема одговора да ли се мјере за групу 65+ односе и на функционере, директоре, министре….; Као што смо свједоци да бројни званичници јавно не поштују мјере наметнуте становништву.

18.
Није спорно да сви грађани, сем упосленика надлежних служби и оних којима је неопходно кретање, остану у четири зида, али је спорно гдје ће, када једном пошаст прође, из та четири зида изаћи?

19.
Мјере забране кретања, ма колико биле потребне, рестриктивне и драконске, и да се стопостотно испоштују нису ни близу довољне за рјешење вирусне кризе и безусловном, пријеко потребном, спречавању најгорег сценарија, попут оног на сјеверу Италије.

Битно је примијетити да је Италија спријечила да се криза, у протекле двије седмице, пренесе на цијелу земљу. 

20.
Нема доброг сценарија, јасно је сваком, али уколико, што прије, не престане свака врста обрачуна, занављање/јачања политичких омраза, уцјењивачких потеза, спиновања, политичког лешинарења…, уколико сарадња на свим нивоима власти не буде максимализована, као и рад сваког нивоа власти, лишена сваког ранијег егоизма, зле намјере, политиканства, онда ће се, сам по себи, најгори сценарио наметнути сам.

Вирус наставља да напада, неће чекати да се било ко бескрајно "договара", а уцјене и непотребно, несхватљиво, неразумно политичко дјеловање, као и недоношење брзих, системских привредних и економских мјера, само ће његов напад ојачати.  

хттп://слободанвасковиц.блогспот.цом/