Шта корона ради организму: Напада плућа, бубреге...

Инфектолог др Стева Станишић, лекар Клинке за инфективне болести Клиничког центра у Нишу, објашњава за "Блиц" да када вирус уђе у организам, најпре напада плућа, а ако се развије вирусна сепса, може проузроковати отказивање рада плућа, бубрега, али и дугих органа, што у ствари доводи пацијента у опасност.

Цовид и грип

- Да ли ће и на који начин вирус утицати на некога зависи искључиво од имунолошког одговора појединца без обзира на старосну доб. Иако је на удару најстарија популација, хронични болесници, они са малигним обољењима, међу пацијентима имамо и млађе људе између 35. и 50. године живота. Оно што је до сада познато је да он личи на инфлуенцу, грип који може дати лакше, средње и тешке форме.

Тешка форма јавља се када имамо дистрес плућа и обостану пнеумонију, што се јавља и код обичног грипа, али Цовид-19 се разликује по томе што се брзо шири и што се мора третирати као класична карантинска болест.

Вирус напада плућа, остале органе када се развије вирусна сепса, када редом отказују органи, од плућа, бубрега, кардиоваскуларни систем. Вирус у суштини може напасти било који орган, али све зависи од имуног одговора на који начин ће се организам изборити - објашњава др Станишић.

Овај вирус се преноси невероватном брзином, објашњавају лекари и истичу да је због тога важно поштовати мере социјалне дистанце јер он опстаје само ако се преноси из једног организма у други.

5 одсто критично

- Оно што је до сада познато нашим стручњацима је да се вирус брже шири него што је случај са грипом, али и опоравак може трајати дуже од 20 дана. Кашаљ, висока температура, брзина преноса, све је слично као и са вирусом грипа, али са Цовид-19 ситуација се мења јер је веома непредвидив јер у болесничку постељу одводи и ону млађу популацију, људе у пуној снази.

Они који немају придружене болести, који имају добар имуни одговор, њихов организам се лакше избори, али онај ко дође да респиратора, његове су већ све резерве исцрпљене.

Према светским препорукама, онај који има тежи дистрес плућа, то је крајњи стадијум оштећења плућног паренхима и тада он мора да иде на механичку вентилацију - додаје др Станишић.

На питање да ли након короне може доћи до трајног оштећења плућа, он одговара да је могуће. Пулмолог др Бранимир Несторовић објашњава да они пацијенти који су прикључени на респиратор имају 40 одсто шансе да доживотно имају оштећење плућа.

- Ако су у питању пацијенти који су имали запаљење плућа, које није захтевало механичку вентилацију, онда не постоји ризик да ће имати оштећења. Али они који су били на респиратору дуже време и развили респираторни дистрес синдром, могу имати оштећења плућа касније и то у високом проценту - скоро 40 одсто њих ће имати оштећење.

Само 5 одсто оболелих прећи ће у трећу фазу, односно добиће акутни респираторни дистрес синдром, односно потпуно уништење плућа. То значи да имају огромну количину течности због које не могу да удахну кисеоник, а избаце угљен-диоксид.

Овде се јавља сличност као и код САРС-а, односно чињеница да се код одређених пацијената стање може погоршати кроз свега неколико сати - објаснио је др Несторовић.

На удару и пушачи

Како је даље рекао, често се дешава да се запаљење плућа пореди са АРДС-ом (акутни респираторни дистрес синдром), иако то нема везе једно с другим.

- АРДС је заправо цитокинска олуја, односно прекомерна реакција организма. И код грипа људи умиру од АРДС-а, а он се јавља и код других болести. Плућа када су преплављена тешноћу, човек се гуши, а без респиратора се умире - додао је Несторовић.

Како би се организам изборио са вирусом, инфектолог др Стева Станишић објашњава за „Блиц“ да је најважње реаговати на време, јавити се лекару приликом првих симптома јер вирус не само да напада респираторни систем, он је кобан и за читав организам, нарочито ако већ постоје одређене болести.

Осим хроничних болесника, на удару су и пушачи који већ имају оштећење због дуванског дима.

- Плућа пушача су већ оштећена јер све оне материје које су у дуван, таложе се годинама и сигурно да су та плућа и мање еластична и њихова предиспозиција је већ таква да теже преболе било корону или било који други здравствени проблем. Они сами по себи имају предиспозицију за једну тешку форму - објашњава др Станишић.

За разлику од обичног грипа, Цовид траје 20 дана

Цовид-19 се од обичног грипа разликује и по дужини трајања.

(Блиц)