Емотивна исповест Боре Дрљаче : Сломила ме болест!

Бору Дрљачу живот није мазио, а мало ко зна шта га је све пратило током година. Певач је рођен у селу Доња Суваја у Босни, и то у најгоре ратно време када је народ бежао од усташа и непријатеља да спасе живу главу.

Забава 28.09.2020 | 11:54
Емотивна исповест Боре Дрљаче : Сломила ме болест!

- До пете године сам био дете рата. Те 1941. године родила ме мајка Стоја Гаковић. Имала је деветнаест година. Кад сам имао три године, усташе су ми убиле мајку, а ја остао жив у њеном наручју. Мајке се не сећам, али по причама људи, била је жена херој. Увек сам патио за њом, а тада је било много жена које су рађале децу и кад ја заплачем, она која доји своје дете одмах ме узме у наручје и ували ми с*су. Сисао сам млеко од једно стотину жена. Нисам имао мајку, али љубав многих добрих жена сам осетио. Пио сам стотину разних млека и зато сам у младости и током живота био здрав, па ме и дан-данас глас служи, као и пре 50 година - прича Бора и додаје:

- Био сам ратно сироче и општина ме ставила у дом. О томе нема шта лепо да се каже. Пука беда и сиротиња. Памтим дом по једном професору који ме није волео и давао ми само лоше оцене. У седмој години сам пошао у школу - каже певач. 

Бора Дрљача је испричао све детаље из свог љубавног живота.

- Имао сам много жена, а само две љубави. Прву жену Верицу сам бескрајно волео, а друга жена, покојна Рада, била је најбоља жена коју је овај свет имао. С првом супругом имам два сина. Али заправо немам никог. Сам сам остао. Деца су људи. Они живе за себе - прича певач и додаје: 

- Волео сам да се сунчам, ето и сунце ме коштало. Добио сам меланом. То је гадна болест. Оперисао сам, али он се враћа. Лечим се од тога и сав сам искасапљен. Људи су ми говорили: "Бежи са сунца", а ја будала и лудак, сад испаштам јер нисам хтео да слушам. Ал' добро, још годину, две, три да живим и доста. Кажем докторима: "Да пређем 80 и који ћу ђаво више." Кад се пређе 80, сваки дан и година су вересија. Имам две пуне собе трофеја. Био сам победник многих фестивала. Много патим и за домовином. Кућу су ми срушили. Све је помрло. Имам 16 хектара земље у Босни. Да дајем џабе, неће нико да узме. Да то имам овде, био бих милионер. Ето, никад нисам ни пушио ни пио. Само бабу једну да нађем, да ми бар прави друштво. Волео бих и млађе, али шта ја да радим ако је 30 година млађа... Био сам некада млад и леп, сад сам само леп.

- Каква будућност?! Немам ја будућност. Бар да живим још годину, две, три дана и да умрем. Ако успем да прогурам још коју више и то ти је. Сломила ме болест. Не волим смрт, ал' шта ћу. Кад дође време. Не знам како ћете без мене, како ће овај свет без Боре. Волим живот и науживао сам се, ал' још пет-шест да доживим и нек иде у божју матер. Оперисао сам бубрег, дебело црево, меланом, четири-пет пута сам ишао под нож. Знам само да ћу бити сахрањен поред моје прве жене. Направио сам споменик, нисам ставио слику, али све је завршено - открио је Бора.

Извор: Информер.рс Фото: принтсцреен 

 

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Вито

28.09.2020 20:28

Легендо, недај се, јак си ти.

ОДГОВОРИТЕ