РС има милијарду марака, не може их користити у кризи?!

Владине институције, јавна и државна предузећа у Републици Српској имају у банкама депозите „тешке“ милијарду марака, али су то скоро у потпуности намјенска средства која су већ „потрошена“ и не могу се искористити у кризним и непредвиђеним околностима, као што је тренутна пандемија вируса корона.

Република Српска 29.09.2020 | 17:34

У првом полугодишту ове године забиљежен је пад депозита код грађана, приватних предузећа, небанкарских финансијских институција, па чак и код банака, а све због тога што су мање штедјели или су повлачили штедњу да би преживјели корона кризу.

Међутим, то није случај код државних институција и предузећа, гдје су депозити расли.

Депозити владиних институција расли су у првој половини године у односу на крај 2019. и то за 71,6 милиона КМ или 11 одсто. На крају јуна на рачунима у банкама државне институције имале су више од 722,4 милиона марака.

Нешто мањи, али ипак раст, имали су депозити јавних и државних предузећа који су повећани за 12,3 милиона КМ или четири одсто и закључно са јуном износили су 286,4 милиона марака.

О кориштењу државних депозита размишљало се и у Влади Српске током креирања мјера за сузбијање посљедица пандемије вируса корона, али је, према сазнањима портала ЦАПИТАЛ, процијењено да је свега око пет одсто депозита расположиво, што је мали износ за озбиљнију помоћ.

Идеја да државне институције или предузећа купе обвезнице РС или локалних заједница и на тај начин ослободе дио новца пала је у воду јер су депозити имали много намјенских и рочних ограничења.

Једноставније речено, тај државни новац је већ „потрошен“, односно намијењен је плаћању дугова, рата кредита или евентуално за неки од планираних пројеката.

Економиста Предраг Дудуковић из Удружења економиста РС СWОТ каже за портал ЦАПИТАЛ да државне институције и предузећа имају депозите који се могу користити само за одређене сврхе, најчешће за плаћање обавеза.

„Ако вам зафали новца, не може се тај депозит узети, он је намјенски и може се потрошити само за оно за шта је намијењен, а не за проблеме у буџету. Оно што преостаје институцијама, када им треба новца, је да се задужују на неки од доступних начина“, истакао је Дудуковић.

(Цапитал)