Садашње мјере, изолација, маске, трајаће годинама

У теорији се може догодити да вакцина заиста буде штитила 95% оних који је буду примили. У пракси су, међутим, те бројке увијек ниже. Због чега? Зато што волонтери који се прикључују у тестној фази најчешће нису идеалан одраз друштва, односно цјелокупне популације.

Здравље 22.11.2020 | 17:33

Посљедњих недјеља у којима је пандемија корона вируса интензивније него икада у овој години заробила цијелу планету узимајући свакодневно хиљаде жртава, са одушевљењем и великим очекивањима је дочекана најава великих приватних фармацеутских гиганата са Запада, које се међусобно такмиче по питању чија је вакцина ефикаснија, па се тако спомињу 92 %, односно 95 % ефикасности појединих вакцина.

Иако су ове позитивне и оптимистичне вијести и снажна потврда о могућностима савремене науке која је у стању створити посве нову вакцину у року мањем од годину дана, у начину на који се медијски третирају ове вијести има доста сензационалистичког, површног што и у доброј мјери шири лажни оптимизам.

Тако се некритички шири општи дојам како ћемо пандемију превладати врло брзо, да ће након масовног кориштења вакцине она проћи "као руком однесена", и то одмах почетком наредне године, па чак и до краја ове године.

Но, иако је оптимизам потребан и добродошао у овако тешким и мутним временима, ипак је у причу о вакцини против ЦОВИДА-19 неопходно унијети много више реализма, него што се данас чини.

Уосталом, и сама Свјетска здравствена организација (WХО) је прилично конзистента и реална када је ријеч о процјени стања, и не покушава уљепшавати овај процес. Тедрос Адханом Гхебреyесус, шеф WХО-а,  је прије неколико дана казао: "Вакцина ће помоћи већ присутним методама борбе против вируса, али их неће замијенити. Вакцина сама по себи неће побиједити и окончати пандемију".

ШТА (НЕ)ЗНАМО О ВАКЦИНИ?

Зашто је то тако, и због чега се не може нити смије очекивати да ће вакцина истријебити пандемију ЦОВИДА-19 на начин на који су то неке друге вакцине елиминирале неке друге врсте обољења?

"Обрачун" са корона вирусом, то је важно знати, биће велики изазов у логистичком и квалитативном смислу. Ако га упоредимо са вакцинацијом против грипе које се одвија сваке године, треба знати да се та вакцина која се даје у овим јесењим мјесецима заправо припрема током цијеле године. Потребна је њена формулација, производња, дистрибуција, док у случају корона вируса још увијек имамо бројне непознанице.

Истина је да неки велики произвиђачи најављују како су њихове вакцине високо ефикасне, али још нико од њих није прецизирао колико ће оне дуго тај имунитет "држати", што је један од кључних проблема. Познато је да неке вакцине које примимо у раној младости могу нам осигурати готово доживотни имунитет, али то, по свему судећи неће бити случај са ЦОВИД-19.

Није познато колико ће вакцине које се најављују дуго одржавати имунитет корисника, као што се не зна ни колико дуго траје природни имунитет код особа која су пребољеле корона вирус. Ту се не слажу ни научне студије које су рађене на ту тему, према једној имунитет траје свега неколико мјесеци, друга студија тврди, пак, да имунитет траје неколико година. И то доказује да постоје још бројне непознанице у вези са пандемијом.

Замислимо масовно вакцинисање које не резултира жељеним имунитетом, било да је ријеч о снази (шанси да ће се особа ипак заразити), или дугорочности. У том случају, за којег се надамо да се неће догодити, добили бисмо само огромне новчане губитке. То значи да, ако се вакцина не покаже моћном, она ће се вјероватно користити примарно као заштита здравствених радника и најугроженијих група (што и јесте план вакцинације када вакцина постане доступна).

Но, проблем је у томе што је циљ вакцине да постакне тијело на прозводњу одбране (заправо га "преварити" да мисли да је нападнуто) а то опет значи да ће одбрана бити најбоља код људи који и иначе имају снажан имуносистем. Гдје је проблем? Проблем је у томе што старија популација генерално има слабији имунитет, а то значи да можда ни вакцина неће бити довољно да код њих створи нужну одбрану. Тако се враћамо на оно што је већ рекао директор WХО: вакцина постаје додатак у борби против вируса, односно да мјере које су данас на снази (друштвена изолација, ношење маски...) и даље остају на снази.

Позабавимо се сада најавом америчке фармацеутске компаније Пфизер да њихова вакцина има ефикасност од 95%. Значи ли то да од стотину вакцинисаних особа њих само пет неће бити отпорно на вирус? Нажалост, то не значи то, јер када би било тако тада бисмо заиста могли казати да је крај пандемије врло близу. Наиме, тих "95%" нипошто не значи да ће 95 од 100 вакцинисаних бити заштићено. То је познато стручњацима, али се те бројке посљедњих дана у медијима користе као својеврстан маркетиншки трик.

Како се дошло до бројке од 95%? Ријеч је о статистичком процесу који је код тестирања лијекова усвојен прије више од сто година. Функционише тако да се формирају двије тестне групе, једној је дата стварна вакцина, а другој није, односно дат им је "плацебо"(лажна вакцина, без учинка). Циљ је да нити волонтери нити љекари који им убризгавају дозу не знају је ли ријеч о стварној вакцини, или плацебу, то се зове "двоструко слијепи тест".

Ко онда зна? Знају они који ће пратити статистичке резултате, само они знају колико је дато стварних вакцина, а колико плацеба.

КАКО ЈЕ УТВРЂЕНО 95% УСПЈЕХА?

У случају "Пфизера", та је компанија регрутирала око 43 хиљаде волонтера. Након што су сви ону примили вакцину, или пак плацебо, идући је корак надзирати их и чекати да се заразе корона виусом. Своје резултате о "ефикасности од 95%" Пфизер је објавио након што се заразило укупно 170 волонтера. Наиме од тих 170 заражених волонтера њих 162 је добио плацебо, што значи да се вирусом заразило свега осморо људи који су добили праву вакцину. На тај се начин дошло до бројке од 95% ефикасности "Пфизерове" вакцине.

И то су добре вијести јер су показали да вакцина функционише, али те нам бројке не говоре колике су шансе да ћемо се заразити, или нећемо, ако примимо "Пфизерову" вакцину.

У теорији се може догодити да вакцина заиста буде штитила 95% оних који је буду примили. У пракси су, међутим, те бројке увијек ниже. Због чега? Зато што волонтери који се прикључују у тестној фази најчешће нису идеалан одраз друштва, односно цјелокупне популације.

Дакле, ако се жели расправљати о стварности, у реалним категоријама, а не ширити лажни оптимизам, треба рећи као ствари заиста стоје.  А стоје тако да је сасвим сигурно да пандемија неће бити поражена почетком идуће године, нити ће се "повратак на старо стање" десити брзо. Не треба, међутим, олако вјеровати ни онима који тврде да повратка на старо никада неће бити. Наиме, неки стручњаци тврде  да је човјечанство имало велику "срећу" са овим вирусом зато што, иако је изузетно заразан, ипак није толико смртоносан. Исти стручњаци такође сматрају да је корона вирус једна врста најаве нове ере у којој ће човјечанству пријетити још смртноснији вируси.

У том смислу они упозоравају да се државе већ сада морају припремати на такве сценарије, односно да се неке од садашњих мјера које се користе против короравируса не би требали никада више укидати. 

Но, као што је нереални оптимизам бескористан, некада и опасан, такође, није упутно пристајати на дефетистичке интерпретације ове пошасти. Најављене вакцине биће велики допринос борби против корона вируса. Упркос јасној чињеници да она сама не може зауставити пандемију, биће од итекакве помоћи.

На крају, биће потребан и "напад из разних праваца" који уз вакцине (када уђу у масовну употребу), укључује и још веће знање лијечења обољелих, држање мјера тамо гдје су неопходне, а кључна ће бити међународна сарадња. На жалост, већ сада видимо да се финансијски интереси намећу испред интереса људског рода што може довести до глобалне сегрегације.....

(СБ / Адванце.хр)