Ево како би данас Бањалука гласала да су поново избори

Добијени резултати су прије три дана презентовани руководству СНСД-а, након чега је настала права пометња у редовима ове странке.

Пише: Слободан Васковић

У марту 2021. године једна реномирана регионална агенција за истраживање јавног мњења је спровела истраживање рејтинга политичких странака које дјелују на подручју града Бањалука. 

Истраживање је извршено на узорку од 1.006 пунољетних становника Бањалуке, уз ниво статистичке грешке +/- 2 %.

Добијени резултати су прије три дана презентовани руководству СНСД-а, након чега је настала права пометња у редовима Црвене Секте. 

Показало се да су СНСД и његови коалициони партнери, иако имају комотну скупштинску већину у Бањалуци, себе довели у позицију да имају двоструко слабији збирни рејтинг у односу на опозиционе странке.

Узимајући у обзир само изјаве анкетираних који су жељели да се изјасне за коју политичку опцију би гласали, добијен је сљедећи резултат:

1. ПДП – 39,2 %

2. СНСД - 19,8 %

3. СДС – 9,8 %

4. УС – 6,4 %

5. Бањалука зове – 5,5 %

5. СПС – 5,2 %

6. ДЕМОС – 3,8 %

7. ДНС – 3,1

8. Покрет правде – 2 %

9. СП – 1,4 %

10. Остали – 3,8 %

Када се сабере рејтинг странака које тренутно дјелују опозиционо на републичком нивоу (ПДП, СДС, Бањалука зове, СПС, ДНС и Покрет правде) добије се збирни рејтинг од 64,8 %. 

Наспрам њих, збирни рејтинг режимских странака износи 31,40 %. Преосталих 3,8 % се односи на остале странке чији појединачни рејтинг није већи од 1 %.

Овај резултат практично значи да режимске странке, предвођене СНСД-ом, имају двоструко слабију подршку грађана Бањалуке у односу на опозиционе партије. 

Овдје треба рећи и то да приликом истраживања није била понуђена као опција За Правду и Ред Небојше Вукановића, јер та политичка опција на протеклим изборима није ни била понуђена бирачима у Бањалуци.

Ако се поменути омјер преслика на опште изборе који слиједе 2022. године, лако је разумјети због чега су резултати овог истраживања ионако нервозног Додика учинили још нервознијим. 

У Бањалуци у просјеку на биралишта изађе око 100.000 гласача. То значи да, према садашњем омјеру снага, опозициони кандидати 2022. године могу рачунати на 64.800 гласова, док режимски кандидати могу рачунати на 31.400 гласова. 

Разлика од 33.400 гласова у корист опозиционих кандидата је огромна и за очекивати је да ће иста расти до општих избора 2022. године.

Већ сам најавио да ће, према садашњем стању ствари, кандидати опозиције за опште изборе бити др Јелена Тривић (позиција предсједник Републике Српске) и др Милан Миличевић (позиција члана предсједништва Босне и Херцеговине). 

Са друге стране, режимски кандидати за наведене двије инокосне позиције ће бити Милорад Додик (позиција предсједник Републике Српске) и Жељка Цвијановић (позиција члана предсједништва Босне и Херцеговине). 

Могуће је одступање само у односу на Жељку Цвијановић, јер постоји одређена могућност да умјесто ње као кандидат режима бирачима буде понуђен Зоран Тегелтија.

Евидентно је да ће опозиција на општим изборима понудити бирачима персонално значајно квалитетније кандидате. 

Ако се томе дода и план опозиције да прије општих избора као кандидата за министра унутрашњих послова Републике Српске представи Небојшу Вукановића, који ужива значајно повјерење опозиционо оријентисаних бирача, реално је за очекивати да опозициони кандидати у Бањалуци направе разлику од 35.000-40.000 гласова. 

Ту разлику режимски кандидати сасвим извјесно неће бити у стању да надокнаде у другим градовима и општинама, без обзира на устаљену праксу куповине гласова, партијског запошљавања, притисака на запослене у јавном сектору, “бугарске возове” и сличне преварантске “композиције”.

хттп://слободанвасковиц.блогспот.цом/