Рудници у БиХ се затварају, рудари остају без посла

Сви рудници и термоелектране у Босни и Херцеговини биће затворени најкасније до 2050. године. 

Босна и Херцеговина 15.04.2021 | 09:40
Рудници у БиХ се затварају, рудари остају без посла

На то су се обавезале земље Западног Балкана, међу којима и БиХ, потписивањем Софијске декларације о Зеленој агенди.
Самим тим око 10.000 рудара у Босни и Херцеговини ће остати без посла.  

Међутим представницима власти не значи пуно оно на што су се обавезели, па не само што не воде полемику о преласку са фосилних горива на друге видове енергије, посљедицама исте, или останку без посла 10. 000 људи, већ најављује изградњу нових блокова, у Гацку, Угљевику, Какњу, Тузли!

И све то док ЕУ разматра неку врсту таксе за емисије угљен-диоксида на Западном Балкану, што ће, ако буде уведено, бити велики удар на цијену електричне енергије.

А о губицима који се мјере у милијардама КМ због вишегодишњег застоја у реформи енергетског сектора и измјени одређених законских прописа сувишно је и говорити.

ЗАШТО ЈОШ УЛАЖЕМО У УГАЉ?

Када све ово знамо, поставља се питање зашто БиХ још увијек улаже у угаљ и фосилна горива.

Нажалост, и након вишеседмичног чекања, одговор нисмо добили ни од ресорних ентитетских министарстава, ни са државног нивоа.

Зашто је ситуација таква каква јесте појаснио нам је Огњен Марковић, стручњак за енергетику и члан РЕСЕТ-а,

Угаљ је, како истиче, традиционално гориво за производњу електричне енергије у БиХ. Такође, био је основа развоја електроенергетског сектора и индустријализације, док је данас, у земљи са слабо развијеном индустријом, један од сектора који, са термоелектранама и пратећим услужним дјелатностима, запошљава велики број радника. Поред тога, угаљ је енергент којег у БиХ има у великим залихама и осигурава једну врсту енергетске независности, а затварање рудника и прекид производње електричне енергије из њега представља озбиљан економски, социјални и политички проблем. 

„Рудници су важан фактор економских процеса у регионима у којима се експлоатише угаљ. Због ових разлога не изненађује да се покушава наставити експлоатација угља и производња електричне енергије кроз изградњу нових, савременијих и ефикаснијих јединица. Међутим, у контексту европске енергетске политике и политике других развијених земаља овај приступ, гледајући средњорочно и дугорочно није исправан. Наиме, због увођења “такси” на емисије угљен диоксида, па чак и ако се то деси потупно, производња електричне енергије из угља ће постати неисплатива, што ће средњорочно и дугорочно представљати озбиљан економски проблем“, појашњава Марковић и предлаже шта би наша земља требала урадити умјесто улагања у угаљ.

По њему кључно је пет корака.

Први је окренути пројекте транзиције региона са експлоатацијом угља и производње електричне енергије из њега тако што ће: Планирати престанак производње електричне енергије из угља у наредних двадесет до 30 година; Укључити у реализацију пројекта транзиције региона са експлоатацијом угља све судионике, почев од рудничких синдиката и синдиката термоелектрана, преко локалних и друштвених заједница; Планирати нове пројекте на погођеним подручјима како би били замјена за оне који ће престати са радом; Извршити преквалификаију радне снаге како би се ангажовала на новим пројектима; Прилагодити систем образовања новим економским процесима; Осигурати потребна средства за реализацију пројекта транзиције кроз сарадњу са међународним финансијским институцијама, домаћим изворима и кориштењем фонда за трговину емисијама.

Други је постепено успоставити механизам трговине емисијама угљен диоксида, за шта треба донијети нове законе  и/или измијенити постојеће. 

Трећи, системски и радикално примијенити мјере енергетске ефикасности, док под четвртим Марковић наводи грађење објеката за производњу електричне енергије из обновљивих извора (солар, вјетар, биомаса, вода) али не само објекте веће снаге него и објекте који ће бити грађени по принципу “грађанске енергије” гдје ће грађани и пословни субјекти улагати у изградњу електрана кроз тзв. купце-произвођаче (просумере) и енергетске заједнице.
И као посљедњи пети корак наш саговорник наводи успостављање организованог тржишта електричном енергијом и гасом у БиХ и и бити дио регионалног организованог тржишта.

(Бука)

Коментари / 9

Оставите коментар
Name

Оља

15.04.2021 10:11

Питање је да ли ми у политици (која је овдје одлуцујици фактор у свему) имамо способне људе ција интелигенција мозе докуцити како послије затварања рудника обезбиједити алтернативни нацин снабдијевања горивом. Да су несто знали, не би дозволили да термоелектране деценијама трују људе а тек, када услиједи притисак споља, поцну уградјивати филтере. Када нам политицари буду људи од памети и знања, а уз то нехалапљиви, онда се моземо нецему надати. До тада, нека нам је Бог на помоци.

ОДГОВОРИТЕ
Name

грга

15.04.2021 10:21

Нека се затворе.Рудници су у федерацији..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Свему дође крај

15.04.2021 12:05

Алооо Грга, Јесу ли Ујљевик, Гацко, Станари и Миљевина у Федерации БиХ?

Name

Грга не прицај глупости

15.04.2021 12:43

Тебе као да је правио Дјокица Перица, толико знас о рудницима у Српској.

Name

Да ли се они

15.04.2021 10:34

Дрогирају? Јефтина енергија нам је била један од ријетких адута у економској утрци... Европа ће постати неофеудална верзија Бразила, а ми ћемо бити Венецуела. Ужас!

ОДГОВОРИТЕ
Name

драго

15.04.2021 11:19

Они су своје руднике угља искористили и полозили у термоелектранама, а сада када мање развијене земље то раде онда не смију, западу је све дозвољено а када им није у интересу онда се позивају на све и сваста. Зар они нису загађивали када се своје термоелектране искориставали и угаљ лозили у њих?!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре Драго

15.04.2021 16:00

Мој Драго теби изгледа није проблем то што имамо у зимском периоду најзагађенији ваздух на свијету. Шта мислиш како је тада плућним и срчаним болесницима а корона ће их "произвести" још.

Name

Рудар

15.04.2021 11:35

Ко казе да је рудар задобио судар. Није.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Водеци рс патриота

15.04.2021 12:24

Након 2050те..заболи ме

ОДГОВОРИТЕ