За злочине на подручју Хаџића 42 године затвора

Суд Босне и Херцеговине донио је другостепену пресуду којом су шесторица оптужених за злочине над цивилима на подручју општине Хаџићи осуђени на укупно 42 година затвора.

Босна и Херцеговина 10.06.2021 | 19:16
За злочине на подручју Хаџића 42 године затвора

Бивши командант 9. брдске бригаде Армије Босне и Херцеговине (АБиХ) Незир Казић је осуђен на 10 година затвора, на по осам година затвора су осуђени некадашњи начелник Станице јавне безбједности (СЈБ) у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора “Силос” у Тарчину (до августа 1994.) Бећир Хујић, де фацто командир Полицијске станице (ПС) у Пазарићу Мирсад Шабић је осуђен на шест година, док су на по пет година осуђени некадашњи управник “Силоса” (од августа 1994.) Халид Човић и бивши стражар у овом логору Нермин Калембер.

Њих шесторица су осуђени за противзаконито затварање и нечовјечно поступање према цивилима српске и хрватске националности заточеним у “Силосу”, касарни “Крупа” у Зовику те Основној школи “9. мај” у Пазарићу, као и за ускраћивање права на суђење и одвођење на принудне радове цивилног становништва.

У казну ће им бити урачунато вријеме које су провели у притвору, док се оштећени са имовинскоправним захтјевом упућују на парницу.

У пресуди се наводи да је у различитом временском трајању у “Силосу” било затворено око 500 цивила српске и око 90 лица хрватске националности, док је у просторијама школе у Пазарићу било затворено око 140 лица српске националности.

Фадил и Халид Човић, Шабић, Хујић и Казић су у недостатку доказа ослобођени за поједине тачке оптужнице.

Предсједавајући Апелационог вијећа Суда БиХ Сенадин Бегташевић је у образложењу пресуде рекао како је утврђено да су у радњама из оптужнице повријеђена основна права које ужива заштићена групација становништва и да су несумњиво кривичноправне радње почињене над цивилима који су били ван борбених дејстава и нису представљали никаву опасност.

Иако је у објектима било заточених припадника резервног састава полиције српске националности, Југословенске народне армије (ЈНА) и Војске Републике Српске (ВРС), утврђено је да су сви били цивили.

“Ово је Вијеће заузело став да су та лица боравила са цивилима, а цивилни статус им је утврђен на основу одлука Међународног кривичног суда и њиховог става и када се неко цивилом може означити”, навео је судија Бегташевић.

За обезјеђење у “Силосу”, према оцјени Вијећа, до почетка новембра 1992. била је задужена полиција на чијем је челу био Фадил Човић, иако су већи дио то радили са Територијалном одбраном (ТО), након чега обезбјеђење преузима 9. брдска бригада, за чијег је команданта у јануару 1993. постављен Казић, који на тој функцији био до новембра 1994. године.

Обезбјеђење школе у Пазарићу, како је наведено у образложењу, вршили су полицајци којима је командовао Шабић.

Кризни штаб у Хаџићима је 14. маја 1992. донио одлуку о изолацији, након које је на подручју више села хаџићке опћине ухапшено око 500 цивила српске националности под изговором да се одводе ради информативног разговора.

Према пресуди, Фадил Човић је знао да не постоје законски услови за даље задржавање цивила српске националности у “Силосу”, школи и “Крупи”, али није донио одлуку о њиховом пуштању на слободу.

Вијеће није прихватило тезу Одбране да заточена лица нису држана у нехуманим условима, већ супротно, што се огледалу у “енормном мршању, боравку у истој одјећи мјесецима, нередовном шишању и бријању.

Услови, према ријечима судије Бегташевића, нису били једнаки током цијелог периода, побољшали су се с доласком Халида Човића на мјесто управика у “Силосу”, што су потврдили и свједоци, мада из доказа произлази да се и Хујић у својству управника залагао за бољу исхрану и контакт заточеника с породицама, о чему су обавјештавани надлежни.

“Незир Казић је обавјештаван о условима у ‘Силосу’ и ‘Крупи’ и о исте извјештаје се оглушио, није подузео ништа да се стање побољша”, казао је предсједавајући Апелационог вијећа и навео да из доказа не произлази да су Фадил Човић и Шабић били обавијештени о условима у овим објектима.

Бројни свједоци су, како је речено у образложењу пресуде, премлаћивани од стражара уз знање Хујића, који, према оцијени Вијећа, није смио кажњавати стражаре, али јесте могао обавијестити надређене о премлаћивању, што је урадио само једном.

Закључено је и како је Шабић знао за премлаћивања у школи у Пазарићу, али и поред те чињенице није предузео ништа да процесуира стражаре, иако је као де фацто командир станице то могао, док су свједоци за Калембера навели да их је у “Силосу” највише тукао и да су га се сви бојали.

Казић и Хујић су проглашени кривим и што су војне тужиоце пропустили обавијестити о већем броју заробљених Срба, осим њих 17 који су процесуирани, када су дошли да процесуирају припаднике Армије БиХ, односно “Јукине јединице”.

“Казић те управници ‘Силоса’ Хујић и Халид Човић су били упознати о страдању заточеника приликом њиховог одвођења на радове, што произилази из низа извјештаја. Упркос томе, Казић је наставио са издавањем наредби за извођење заточеника на принудне радове, док су управници наставили с њиховим ‘селектирањем’ тих лица”, казао је судија Бегташевић.

Оптужени су ослобођени појединих тачака оптужнице, између осталог да су у њиховом присуству премлаћивани заточеници и да су неки од њих учествовали у томе.

“Оптужени јесу 30-ак година након догађаја обољели, оронули и остарили природно, мада је и рат на њих оставио посљедице. Треба имати у виду да жртве из овог периода нису природно обољеле, оронуле и остариле”, закључио је судија Бегташевић.

Првостепеном пресудом из 2018. су оптуженима биле изречене истовјетне казне, осим Халиду Човићу, који је тада био осуђен на шест година. Тада је и бивши управник “Крупе” Шериф Мешановић осуђен на седам година затвора, у односу на којег је због здравственог стања предмет одвојен и сутра, 11. јуна, бит ће му изречена пресуда, као и некадашњи предсједник Кризног штаба општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић, који је осуђен на 10 година и против којег је поступак обустављен због смрти.

Апелационо вијеће је уважило жалбе Тужилаштва и дијела Одбрана те укинуло првостепену пресуду и обновило поступак.

На ову пресуду не постоји могћност жалбе.

(Детектор.ба Фото: БИРН)

Коментари / 7

Оставите коментар
Name

Реално

10.06.2021 19:37

Јел опет мало 🤷🏻‍♂️

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

10.06.2021 19:59

Јесте.Засто питас?

Name

Ре

10.06.2021 20:35

Ста су јадном народу радили. Јест мало.

Name

Правилно

10.06.2021 20:20

Нека буде кажњен свако, ко је крив и ко је ратово супротно кодексу.

ОДГОВОРИТЕ
Name

То и цекамо

10.06.2021 22:54

Децемијама! Правду!

Name

Јојо

11.06.2021 13:22

Зар има кодекс? Свако је убица које био у рату. На првом мјесту политичари.

Name

Срамно мала казна

10.06.2021 20:57

То је логор који је отворен у Мају 1992 а затворен у Јануару 1996,два мјесеца након рата јос је постојао!У њему су тукли људе,изгладњавали и лицно Алија Изедбеговиц је долазио у њега.Сви који су презивјели ту тортуру су теско оболели а вецина је до сада и умрла од последица.40 година је требао да добије само управник.Тај стразар је крив само ако је злостављао људе а јесте док је осуђен.У том логору постојао је јос један стразар Рудо Топаловиц који је сваки пут када би долазио на смјену доносио хране испод јакне да нико не види,зене би га цекале поред пута и замолиле да понесе а он би им увијек уцинио и говорио проци це и ово.

ОДГОВОРИТЕ