Четири велике кризе у ери њемачке канцеларке

Послије шеснаест година канцеларка Меркел ускоро иде у политичку пензију. Њене мандате су обиљежиле кризе кроз које је морала да кормилари. ДW је анализирао записнике свих сједница Бундестага и утврдио које су кризе највеће.

Свијет 20.09.2021 | 22:40

Корона

Корона. Та је ријеч у Бундестагу први пут је изговорена у поподневним сатима 12. фебруара прошле године.

"Драге колегинице и колеге! Вирус који се шири из Кине у међувремену има глобалне ефекте", тако је говор у пленарној сали тада започео савезни министар здравства Јенс Шпан.

Тада се радило о само неколико случајева који су се претворили у пандемију. Само у Њемачкој је с вирусом или од вируса преминуло више од 90.000 људи. Посланици су се у Бундестагу свађали око заштитних маски и редослиједа вакцинације, о локдауну и укидању мјера.

На основу записника сједница парламента, које је анализирао ДW, вирус корона је са говорнице поменут до сада више од десет хиљада пута, а најчешће у оквиру дебате одржане 14. маја прошле године. Тада је на дневном реду био Закон о заштити од заразних болести као и пакет финансијске помоћи. Пандемија је постала доминантна политичка тема.

И то је посљедња велика криза у ери Ангеле Меркел.

Протоколи Бундестага документују да су прије короне њемачку политику и канцеларске мандате Ангеле Меркел од 2005. године обиљежиле прије свега три кризе: долазак више од милиона избјеглица, финансијска криза и климатска криза.

"Канцеларка се током каријере очито највише бавила кризом евра и финансијском кризом", каже Урсула Вајденфелд, новинарка и биографкиња Ангеле Меркел.

"Зато што је кључно питање било како одржати Европу на окупу? И какву улогу Њемачка игра у тој Европи", каже Урсула.

"Кишобрани" за спас од банкрота

Меркел се у парламенту више трудила око подршке земљама попут Грчке, Португалије или Ирске, односно да се "кишобранима" у виду милијардске помоћи те земље спасу од банкрота. Разни облици финансијске помоћи у Бундестагу су споменути више од 2.000 пута.

"Ако пропадне евро, онда ће пропасти и Европа", рекла је Меркел у мају 2010. године.

Координација између парламента и савезне владе у тим је временима била врло добра, присјећа се либерал Херман Ото Золмс, посланик са скоро четири деценије стажа.

"Захваљујући томе смо успјели да релативно брзо финансијску кризу ставимо под контролу", присјећа се он у разговору за ДW.

Меркел је ипак често морала да притиска сопствени посланички клуб Демохришћана, како би пристали на помоћ земљама којима пријети банкрот. Раздор унутар конзервативног табора је имао посљедице: "Мора се подсјетити на чињеницу да је Алтернатива за Њемачку у ствари настала из отпора према политици Ангеле Меркел око спаса евра. Ради се о странци која се позиционирала десно од Демохришћана", каже Урсула Вајденфелд.

Избјеглице и мигранти

Алтернатива за Њемачку се нешто касније, од 2015, фокусирала на питање миграција - број људи који су побјегли из Сирије и других земаља, и потражили уточиште у Њемачкој, јако је скочио те јесени. У оквиру само једне године, у Њемачку је стигло скоро милион избјеглица.

Сирија је један од појмова који се најчешће спомињао на дебатама у Бундестагу током ере Ангеле Меркел - на засједању у децембру 2015. чак више од 600 пута. Био је то дан када су посланици подржали ангажман Бундесвера у борби против Исламске државе.

У августу 2015. Меркел је изрекла своју чувену реченицу "Успјећемо" ("Wир сцхаффен дас").

"Ту се могао стећи утисак да су се први пут код Ангеле Меркел могла видјети и њена лична увјерења", наводи се.

Али већ и прије 2015. године се у Бундестагу причало о овој теми. Интеграцију је канцеларка назвала "кључним задатком нашег доба", о томе је причала и у првом канцеларском говору у Бундестагу 2005.

Тада није ни слутила колико велики ће тај задатак збиља постати. Појам "интеграција" је на парламентарној дебати у фебруару 2016. споменут око 350 пута, док су "избјеглице" поменуте 380, а "азил" 360 пута.

Да ли се током посљедњих деценија, осим тема о којима се прича, промијенио и тон дискусије? Да, каже нам Херман Ото Золмс.

"Уласком Алтернативе у парламент избор ријечи се заоштрио", каже Херман.

Он ипак додаје да је добро да се у Бундестагу воде жестоке дебате, јер како каже "бирачи морају уочити да се тамо води битка око бољих рјешења".

Климатска криза

Ово је тема која је годинама у фокусу Бундестага - у ствари ниједна друга тема није била тако дуго у првом плану као климатска криза.

Појам "заштита климе" споменут је на четири петине сједница Бундестага откако је Меркел постала канцеларка - он је документован на 768 од укупно 958 сједница.

У првом говору је Меркел крајем 2005. заштиту климе представила као економску тему: "Извоз технологија и заштита климе данас су тијесно повезани. Мислим да на том пољу можемо демонстрирати нашу улогу као извозни свјетски прваци".

У наредне двије године се Меркел представљала као "климатска канцеларка", стајала је у црвеној јакни пред глечерима који се топе. Њемачка је тада била пионир и лидер у обновљивим изворима енергије.

Али након више од 12.000 пута колико је "заштита климе" поменута у Бундестагу, биланс је осредњи.  Бундестаг је додуше усвојио законе којима се подстичу коришћење обновљиве енергије и заштита климе - али то су били компромиси, активисти кажу да су ти потези стигли прекасно или да не иду довољно далеко. Тек су прошле године посланици аминовали излазак Њемачке из експлоатације угља до 2038. године. 

У актуелној предизборној кампањи пред гласање 26. септембра, заштита климе је једна од најважнијих тема - поплаве у јулу су показале људима колико је пријетња реална. С обзиром на опасности од суша, врућина и поплава, "клима" би и у сљедећем сазиву Бундестага могла бити једна од оних ријечи које ће бити најчешће спомињане.

(ДW)