БиХ у региону прва по смртности: "Утврдићемо ко је заиста преминуо од короне"

У Босни и Херцеговини је потребно ревидирати смртне случајеве или одредити вишак смртности да би се поуздано утврдило да ли су сви смртни случајеви који су евидентирани као посљедица ковида-19 заиста проузроковани вирусом корона.

Мишљења су ово медицинске струке на очигледан проблем велике смртности узроковане ковидом-19 у БиХ, јер према статистици, БиХ има највећи број смртних исхода од вируса корона у поређењу са земљама региона.

Тако се, према подацима на страници "Оур wорлд ин дата", наводи да БиХ до сада има више од 240.000 пријављених случајева заразе и више од 11.000 смртних случајева, док је у Србији до сада вирусом корона заражено више од милион људи, а забиљежено је нешто више од 9.000 преминулих од ковида-19. Такође, у Хрватској, гдје је евидентирано нешто више од 400.000 случајева заразе, забиљежено је око 8.900 смртних случајева, а у Словенији, у којој је до сада било око 300.000 заражених, од посљедица ковида-19 преминуло је више од 4.500 особа.

Како су стручњаци појаснили за "Независне новине", могуће је да је током евидентирања разлога смртних исхода у вријеме пандемије долазило до грешака, јер су и особе које су умрле од других обољења, а притом су биле позитивне на вирус корона, евидентиране као да су преминуле од посљедица ковида-19.

Јела Аћимовић, епидемиолог у Институту за јавно здравство РС, рекла је да на смртност утичу бројни фактори, као што је старост становништва, јер, како је навела, што је становништво старије, то ће и број преминулих бити већи.

"Знамо да су старије особе најосјетљивије и највише умиру од ковида-19. Такође, ако имате већи проценат хроничних болесника у популацији, имаћете и већи број смртних случајева", навела је Аћимовићева за "Независне новине", додајући да је проблем и ако се епидемија неконтролисано шири, јер што је већи број заражених, биће и већи број тежих случајева, па и случајева са смртним исходима. Истакла је да број преминулих зависи и од начина како се пријављују смртни случајеви, односно од тога како неко препознаје да ли је неко умро од ковида или не.

"И ту може да буде грешака, доста земаља је ревидирало сву документацију о смртним случајевима, да виде да ли су добро закључили да ли је неко стварно умро од ковида или је умро с ковидом", појаснила је Аћимовићева.

Истакла је да ће ова документација морати да буде ревидирана и у Српској, јер, како је навела, према информацијама којима располажу, многи случајеви су пријављени као смрт од ковида-19, а према правим дефиницијама не би требало.

"До сада нисмо имали времена да се томе посветимо, али ћемо то такође морати урадити", казала је Аћимовићева за "Независне новине", додајући да она ипак сматра да је највећи разлог већој смртности неконтролисано ширење вируса корона.

"Што је већи број пацијената у болницама, то ће здравствени радници имати мање времена да се њима посвете", закључила је Аћимовићева.

Да се евиденција преминулих од ковида-19 у БиХ води мањкаво, за "Независне новине" је потврдио и Еднан Дрљевић, инфектолог из Опште болнице "Абдулах Накаш" Сарајево, који наводи да у службама које пријављују смртне случајева најмање има епидемиолога и инфектолога.

"То води ко како стигне, те је пријављивање из домова здравља и болница катастрофално", рекао је Дрљевић.

Додао је да особе које премину док су позитивне од ковида у БиХ су пријављене као да је ковид-19 узрок смрти, а то није увијек случај.

"Треба направити поређење колико је људи умрло у посљедњих пет година с подацима колико је људи умрло у годинама ковида, те та разлика представља вишак смртности", навео је Дрљевић, додајући да је, нажалост, од појаве пандемије вируса корона доста људи у БиХ умрло, јер нису могли доћи до љекара, а хронични су болесници.

(БН/Независне  ФОТО: АРМИН ДУРГУТ/ПИXСЕЛЛ)