Новац цури кроз шупље границе
Путници су пред очима цариника за три године илегално изнијели најмање 37,6 милиона марака из БиХ у сусједне земље. Надлежни не знају ни да је новац отишао нити одакле је дошао јер се његово поријекло не провјерава ни у случајевима легалног преношења.
Босна и Херцеговина 27.11.2021 | 19:45Милионер из Бијељине Здравко Љубинковић се запутио средином 2018. године у Београд како би купио стан у новом насељу Београд на води. Како луксуз кошта, Љубинковић је из Босне и Херцеговине (БиХ) морао изнијети много новца.
Преко Граничног прелаза „Рача“ пренио је прво 200 хиљада еура, након три дана 130 хиљада, а неколико мјесеци касније још 170 хиљада еура – пола милиона је брзо било спремно за куповину стана у Србији. Љубинковић је овај новац морао пријавити цариницима, али то није учинио ниједном. Преношење новца они ријетко контролишу, а још рјеђе спречавају.
„Изнио сам, омогућила ми држава Босна и Херцеговина” и “нико те ништа не пита”, каже он.
Љубинковић је само један од грађана који илегално износе кеш из државе. Новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) откривају да је на тај начин из БиХ у Србију, Црну Гору и Хрватску од почетка 2018. до октобра 2020. године изнесено најмање 37,6 милиона марака у различитим валутама. Царина, под Управом за индиректно опорезивање БиХ (УИОБиХ), не зна за овај новац јер не сарађује са колегама из сусједних земаља који располажу овим подацима.
При излазу из земље путници морају показати цариницима дозволу за преношење веће суме новца, док им за уношење у другу земљу није потребно ништа више од усмене пријаве. УИОБиХ ове дозволе сматра и доказом о поријеклу новца, али новинари откривају да ентитетска министарства не провјеравају како је новац зарађен јер, тврде, нису надлежни за то.
Ако је новац који пређе границу стечен кривичним дјелом, починиоци ријетко буду кажњени јер му је тешко ући у траг, каже државна тужитељица и потпредсједница Високог судског и тужилачког вијећа Биљана Симеуновић: „Када пређе на овај начин, онда је, чини ми се, и немогуће“.
Ко је јамио – јамио
Здравко Љубинковић је 68-годишњи привредник из Бијељине који је прве милионе стекао радећи у Швицарској. Каже да сада легално зарађује више од 1.000 еура дневно, али признаје да није увијек радио у складу са законом. Осамдесетих година се вратио у БиХ и почео са нелегалним пословима. „Ја сам шверцова’ цигаре и ја сам се обогатио на цигарама и нафти. Ко је јамио – јамио! Ко може да заради паре поштено, ја га је*м. То не постоји”, каже за ЦИН.
Због новца зарађеног шверцом осамдесетих година, деведесетих је осуђен за нелегално поријекло имовине, али је вријеме радило за њега – захваљујући великој инфлацији, казну од пола милиона марака је платио 4.700 КМ.
„Ја сам изашао из те приче кад сам узео много лове, али био сам мудар. И у то вријеме нисам имао много школе па сам се бојао закона.”
Љубинковић каже да је новац средином 90-их преусмјерио у легалне послове у Бијељини. „10-11 хиљада квадрата изградио у том моменту, издо јаке кирије. Имам у граду доста станова – мени таман!” Данас има: породичну фирму „МДИ цомпанy“, бензинску пумпу, станицу за технички преглед, мотел, ресторан, кафић, рент-а-цар, бројне некретнине и 18 скупоцјених олдтајмера.
„Не кажем ја сад да сам поштен. Ја сам накро, накро, накро колико ми је требало. Узео гдје сам стигао, али не треба ми више. Не треба ми, не треба ми, нећу да учествујем више. Једва се извукао.”
Љубинковић не мисли да је направио било шта лоше износећи нелегално пола милиона еура из земље. Сматра да о томе треба бринути држава.
“99 посто нема цариника. Је ли требам да чекам да ме питаш? Да, ја сам будала да кажем да имам паре па, дај бре, нисмо дјеца!”
Царинска служба УИОБиХ задужена је за контролу изношења готовине из земље. За легално преношење више од 10 хиљада еура путници морају цариницима показати одобрење ентитетских министарстава финансија или Дирекције за финансије Брчко дистрикта. Уз 15 дана чекања за потврду су потребни лични и документи о намјени утрошка, подаци о возилу којим ће се превозити те други документи које институције затраже по потреби.
За три године издато је само седам одобрења за изношење готовине.
„Проблем су очекивања њихова – мисле да то треба за минуту завршити, само дај ми потврду и ја одо’. Мислим, мора се провест законски поступак“, каже Акиф Пезеровић из Дирекције за финансије Дистрикта.
Љубинковић није могао чекати институције јер му се журило: „Стан је био 540 хиљада, а сад је милион и по. Брзина!“
Он је на србијанској граници уредно пријавио новац, а тврди да је са собом носио и уговоре о продаји некретнина којим је могао доказати поријекло кеша. Да је Љубинковић сакрио новац од србијанских цариника, изложио би се много већој опасности – да буде откривен и кажњен – него што је то случај на бх. царини.
Наиме, на Граничном прелазу „Рача“ од 2018. до октобра 2020. године домаћи цариници нису спријечили ниједно непријављено изношење новца, док су њихове колеге из Србије зауставиле и одузеле више од 111 хиљада еура кеша.
Истовремено је, осим Љубинковићевих пола милиона еура, преко овог прелаза незаконито изнесено још 12,8 милиона еура који су пријављени на улазу у Србију. Шеф Царинске испоставе Драган Драгић зна само за 65 хиљада еура.
„Толико је нама само пријављено и ми не знамо да је било више. Ми не знамо.“
Он каже да цариници немају начин да утврде који је путник сумњив, а који не јер, за разлику од граничних полицајаца, немају приступ њиховим документима. На питање да ли му је проблем што не зна за сав новац који незаконито одлази из БиХ, Драгић каже: „Па, ја не знам да оде. Како ће ми бити проблем нешто што не знам?!“
Здравку Љубинковићу такав систем одговара: „Ја треба да га јурим гдје је он? Упутиш се па прођи ти па види, нико те не пита. Да ја чекам њега, а мени одговара да га нема?!“
Очигледан проблем
Према подацима УИОБиХ, од 2018. до октобра 2020. године је у Србију и Црну Гору изнесено скоро 700 хиљада марака кеша, док је њима пријављен 44 пута већи унос из наше земље: 30 милиона КМ у Србију и 909 хиљада КМ у Црну Гору.
Највише новца, чак 3,3 милијарде марака, отишло је у Хрватску, углавном преко правних лица. Министарство финансија Хрватске није дало потпуне податке о уносу новца у земљу, али и дјелимични подаци показују да је током 2018. године преко осам граничних прелаза илегално изнесено 7,3 милиона марака у Хрватску.
Сав тај новац отишао је без знања финансијских институција БиХ.
„Очигледан нерад наших служби“, каже тужитељица Биљана Симеуновић. „Та ситуација говори да особе које износе новац заиста немају ни потребу, ни одговорност, ни страх од непријављивања у нашој држави, а знају да службе у сусједној држави функционишу и зато га и пријављују.”
У Тужилаштву БиХ је од 2015. године до данас због прања новца и организованог криминала повезаног са прањем новца покренуто 35 истрага против 167 особа и подигнуто 16 оптужница. Суд БиХ донио је пресуде у 10 предмета против 67 особа.
Из Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) објашњавају да изношење готовине и улагање у имовину у иностранству представљају уобичајене начине прања новца. Цариници УИОБиХ су прва линија одбране за такву активност, али, према њиховим извјештајима, на државним границама се овакве ствари не дешавају. Наиме, за три године СИПА-и нису пријавили ниједно сумњиво преношење готовине.
Иако су обавезни да надзиру и контролишу преношење новца, шеф Царинске испоставе „Рача“ Драган Драгић тврди да не могу бити ефикасни у томе јер држава нема разрађен систем, а Царина приступ базама података о сумњивим лицима: осумњиченим, оптуженим па чак ни осуђенима за прање новца.
„Ако неко мисли да то може цариник угатати ко носи, не може. Да може као ћорава кока убости неко зрно, може, али ријетко“, каже Драгић.
Међутим, пракса показује да се може „убости“ много више када има интереса за то: цариници су од почетка 2015. године до маја 2017. спријечили најмање 98 покушаја нелегалног преношења новца преко границе. То је било довољно да БиХ буде скинута са међународне сиве листе високог ризика за прање новца и финансирање тероризма на којој је била двије и по године. Током наредне три године цариници су нелегално преношење зауставили само шест пута.
Шум у комуникацији
Истраге СИПА-е и УИОБиХ су кроз десетак случајева показале да су пословања готовином, утаја пореза, прање и илегално изношење новца честе појаве у увозу и продаји текстила.
“Тамо гдје постоји одређена сумња да се на неки начин појави, а у складу са анализом ризика коју примјењују наши царински службеници, таква лица ће бити детаљно прегледана”, каже портпарол УИОБиХ Ратко Ковачевић.
Мухарем Павитиновић, који је 2017. године био притворен због прања новца и незаконитог увоза текстила, никада није био сумњив цариницима. Новинари ЦИН-а су открили да је по изласку из притвора прелазио Гранични прелаз „Рача“ скоро сваке недјеље, носећи са собом у просјеку по 75 хиљада еура. За пола године је илегално изнио више од милион еура, а цариници га у томе нису ниједном спријечили. Он није хтио причати са новинарима.
Драгић тврди да није знао да се против Павитиновића води истрага и да нема разлога да буде сумњив цариницима јер их ниједна институција није о томе званично информисала.
„Можда смо га контролисали, али нисмо нашли. Пазите, нећемо сад ићи хипотетички, него ми гледали и контролисали и нисмо нашли новац. Јесмо ли ми урадили своју радњу – јесмо!“
Са њим се не слаже директорица Републичког девизног инспектората Зорица Цвијановић. „Да је Царина радила и гранична полиција свој посао, он га не би могао ни изнијети” Ова институција је задужена да одузме новац и напише прекршајну пријаву на позив цариника са територије Републике Српске. “Од 2018. године немамо ниједан случај“, каже она.
Ако се гранични прелаз налази у Брчко дистрикту, цариници ће самостално провести поступак до краја, док на прелазима у ФБиХ постоје различита разумијевања надлежности: УИОБиХ тврди да је то све њихов посао, док Финансијска полиција ФБиХ сматра да они требају писати прекршајне пријаве. Главни инспектор Амел Топаловић каже да ће ова разилажења покушати ријешити са директором УИОБиХ Миром Џакулом.
И новинари ЦИН-а су покушали разговарати с њим, али је Џакула све позиве одбио.
Цариници УИОБиХ су за скоро три године открили покушај нелегалног изношења око 40 хиљада марака преко само једног друмског граничног прелаза. У УИОБиХ кажу да се новац може лако сакрити па то отежава претрагу.
“У одређену мању торбу може стати заиста велика количина новца и уколико не постоји некаква дојава или заиста методом случајног узорка да се нешто прегледа, постоји врло једноставна могућност да се већа количина новца изнесе ван царинског подручја Босне и Херцеговине незаконито, а да не буде откривена”, каже портпарол Ковачевић.
Истовремено, њихове колеге су одузеле око 1,7 милиона марака кеша на улазима и излазима из Црне Горе, Србије и Хрватске.
“Ја, нажалост, у овом тренутку немам коментар на тако нешто. Похвала, свакако, за царинске службе сусједних земаља“, каже Ковачевић.
Тужитељица Симеуновић каже да велики износи готовине најчешће указују на кривична дјела и да БиХ мора имати интерес да тај новац заустави у земљи јер би он требао завршити у буџету. Суочена са подацима о великој несразмјери у износима пријављеног новца на бх. и границама сусједних земаља, закључила је: „Ја бих рекла да систем не функционише“.
Новца има, поријекла нема
Док Европска унија усавршава борбу против прања новца, повезујући обавјештајна одјељења свих земаља чланица са царинским службама, пракса бх. институција и успјех у спречавању прања новца се годинама не поправља. Они не користе информације других земаља, а не знају ни тачну расподјелу обавеза и надлежности у својој земљи.
УИОБиХ вјерује да ентитетска министарства финансија приликом издавања одобрења за изношење новца провјеравају и његово поријекло, али то није тачно. Иако нису хтјели говорити за ЦИН, из ових институција су у писаним одговорима објаснили да провјеравају само оправданост изношења новца јер их прописи само на то и обавезују.
ЦИН-ови саговорници су увјерени да би то требала бити обавеза министарстава финансија, мада то нигдје не пише изричито.
“Логично би било да, кад неко жели да изнесе новац, да надлежно министарство финансија провјери и тражи одређени доказ како је стекао тај новац па да у сурадњи са надлежним ентитетским тијелима, пореским управама, финансијском полицијом, можда полицијом, види одакле је новац и као такав да ли се може изнијети”, каже Един Јахић, шеф Одсјека за борбу против организованог криминала и корупције у Министарству сигурности БиХ.
„Основни проблем је како си дошао до тог новца. Смијешно је да даш да га носи, а не знаш како га је добио“, сматра директорица Републичког девизног инспектората Зорица Цвијановић.
Иако скоро идентични прописи одређују правила за издавање одобрења у цијелој земљи, документе о поријеклу кеша траже једино у Брчко дистрикту.
„Он кад дође, он мора доказати поријекло, уствари, одакле му новац. (…) Најбитније је поријекло да се зна”, каже Пезеровић из Дирекције за финансије. Међутим, овдје до почетка 2021. године нису имали захтјеве за одобрење.
“Кад би се ту на граници нагазило на тај проблем, они би сигурно почели овамо долазити”, сматра, скрећући пажњу на одговорност цариника.
Иако неки од саговорника ЦИН-а мисле да би цариници морали уз одобрење о преношењу од путника тражити и доказ о поријеклу новца који се износи из земље, шеф Царинске испоставе „Рача“ Драган Драгић мисли другачије: „Цариници, поред свог редовног посла, је л’ мислите да ће тражити себи некакав додатан посао? Прво, у природи људској је да неће себи тражити додатан посао, а поготово упитна је законитост тога ако законодавац није предвидио.”
Директорица Цвијановић закључује да раскол између институција користи онима који имају шта да крију. „Кад би му стварно одузели тај новац, питање је да ли би се он више усудио да ради то тако. Ако он види да то тако иде, па зашто не би то радио!”
(ЦИН)
Коментари / 17
Оставите коментарТЕШКО НАМА
27.11.2021 20:32Ха ха... Ко још тражи потврду да унесес новац у земљу. Наравно нико се нељути на такве поступке. А сто се тиче изношења новца из земље поготово из БиХ зна се ко има да износи. За њих закони не важе.
ОДГОВОРИТЕПрофа
27.11.2021 20:56Свака част легендо ! Купио стан за 540, а сада вреди милион и по.
ОДГОВОРИТЕГоран
27.11.2021 21:23Кад це онај доброТвор да укине мостарину? Зна ли ико?
ОДГОВОРИТЕПссст
27.11.2021 21:35Висе је постало смјесно писати о раду УИО поготово како је директор Миро Ђакула.О познавањуЗакона о царинској политици је смјесно прицати посто сигурно преко 50% упослених није никада узела Закон да процита.У дрзаву мозе да уђе било ста и било која роба на било којем превозном средству а да царински радник уопсте не погледа робу и њему је само вазно колико це узети себи и својим сефовима.Да ли путник носи новац то царинског радника уопсте не интересује нити су едуцирани нити знају проводити законске мјере.Ста зна цовјек који је први радни дан у УИО стављен у ноцну смјену сам да ради на гр.прелазу.Како мозе само један царински радник радити сам на границном прелазу и сто је најсмјесније преко гр.прелаза знало се десити да прелази директор Ђакула и пита гдје су други цариници.Директор једне такве институције нема појма ста се десава на прелазима.Зато под његовим руководјењем УИО то јр постала једна злоцинацко организована криминално корупционаска институција у дваком сегменту пословања.Ово написано је стварнист и зива истина.
ОДГОВОРИТЕлопи
28.11.2021 08:52Све је истина. А најјачи ми је овај што прича о додатном послу за царинике.
ја
27.11.2021 21:39Здравка за министра финансија!
ОДГОВОРИТЕРе пст
28.11.2021 10:05Ето ти си врстан познавалац царинске процедуре !
Да се не лаземо
27.11.2021 21:49Многе најразвијеније земље су усаврсиле прање новца до перфекције, остаје селективна борба да то не постане пракса!
ОДГОВОРИТЕДа да
27.11.2021 22:00Срамота је прицати да си сверцовао док су "дјеца" гинула на ратисту! Нема ту морала никако.
ОДГОВОРИТЕЗбуњен
27.11.2021 22:10Човјек признао изношења новца? Је ли то кривично дијело? Питам за друга.
ОДГОВОРИТЕТоми
27.11.2021 23:18Док наши Велики Срби и велики Хрвати раде за Србију и Хрватску наш народ у БИХ Радит ће за њих и нас зато пензије 300 км смјешно и жалосно
ОДГОВОРИТЕЦапоне
27.11.2021 23:22Дрзава за позелит, али не и за постено зивит
ОДГОВОРИТЕХахаха хахаха
27.11.2021 23:49Драгић каже: „Па, ја не знам да оде. Како ће ми бити проблем нешто што не знам?!“
ОДГОВОРИТЕјанко
27.11.2021 23:55Од 3 милијарде марака пола од тих пара су Милине човјек улазе на море у некретнине и никако да га ухвате.У Сплиту је квадрат стана новоградња 3000 хиљаде еура ,нон стоп граде и никад доста.
ОДГОВОРИТЕБато
28.11.2021 06:07И треба да цури. Шта треба га дати за ухљебе на власти или мало кроз банке да нас искаматаре
ОДГОВОРИТЕКоле
28.11.2021 07:09Ја знам да је Станковиц ухвацен на граници са пола милиона евра-марака сигурно сефовив пара. Ста би са тим затаска се. Нико то и непомиње.
ОДГОВОРИТЕАминовање
28.11.2021 10:09Наравно. Појела маца, а ти из инспектората по улици јуре дилере ради 20 КМ? Нека их је срам. Који закон? Која правда?