Прва Бајденова година на челу САД: Пех и промашаји

Џозеф Бајден је побиједио на изборима остваривши рекордно добар резултат. Прије тачно годину дана именован је за предсједника САД. Ипак, већину својих обећања он није испунио. Подршка му опада.

Свијет 20.01.2022 | 22:55
Прва Бајденова година на челу САД: Пех и промашаји

Наде многих људи биле су пробуђене када је Џозеф Бајден 20. јануара 2021. положио заклетву као 46. предсједник САД. Само неколико недјеља раније, радикализоване присталице свргнутог Доналда Трампа упале су у Конгрес, симбол америчке демократије који је у међувремену постао симптом поларизације земље коју је Бајден наслиједио од Трампа.

Једно од Бајденових најважнијих обећања било је уједињење нације. У говору током инаугурације он је нагласио да жели да се одважи на нови почетак, да "крене брзо и енергично", јер има "много тога што се мора поправити, обновити и зацијелити".

За Бајдена је гласао 81 милион бирача, више него за било ког предсједника прије њега. Обезбиједио је и незнатну већину у оба дома Конгреса. Али сада, годину дана након преузимања дужности, чини се да је мало остало од почетног сјаја и гламура. Инфлација расте, пандемија је измакла контроли, а рејтинг је Бајдену, како показују анкете, пао с 50, колико је износио прошлог љета, на 41 одсто непосредно уочи Божића.

"Мислим да је најблажа ријеч за прву Бајденову годину на мјесту предсједника 'разочарање'", каже Брет Стивенс, конзервативни, али према Трампу критични колумниста листа Њујорк тајмс. 

Бајден је донио лоше политичке одлуке, попут оне о повлачењу из Авганистана. То је утицало на његов углед, његову вјеродостојност у Конгресу и на крају на његов кредибилитет као вође свјетске силе.

Трампово насљеђе - гомила рушевина

Виржинија Сапиро, професорка политичких наука на Универзитету у Бостону, сматра да пад Бајденове популарности није само посљедица политичких грешака. Он је преузео дужност у посебно изазовним временима: "Било му је теже него вјероватно било ком другом предсједнику још од Рузвелта који је дужност преузео у дубокој кризи."

Лоша економска ситуација у земљи, пандемија и Републиканска странка чији утицајни чланови и даље тврде да је Бајден покрао Трампа на изборима, резултира "гомилом рушевина које се најприје морају рашчистити да би се нешто могло постићи". 

Други разлог слабљења подршке Бидену, сматра проф. Сапиро, могло би да буде то да су многи умјерени Републиканци гласали за њега јер нису хтјели да подрже Трампа, али у основи су они присталице конзервативне политике.

Неуспјешна спољна политика, подијељено друштво

Ипак, није све било лоше у првој години мандата Џозефа Бајдена. Већ у марту је успио да покрене пакет помоћи у износу од 1,9 билиона америчких долара уз помоћ којег је пружена финансијска помоћ породицама које су посебно тешко погођене пандемијом короне. И још једну побједу је Бајден остварио: крајем године успио је да придобије Републиканце да учествују у изгласавању Закона о инфраструктури, за који је одобрено 1,2 билиона долара.

Међутим, оно што многи виде као Бајденову најозбиљнију грешку јесте повлачење америчких трупа из Авганистана у августу прошле године. Као резултат тога, талибани су вртоглавом брзином преузели власт у читавој земљи и уједно направили велики корак унатраг у погледу људских права, а посебно права жена у Авганистану.

Сет Г. Џонс, потпредсједник Центра за стратешке и међународне студије, посебно критикује недовољне припреме за повлачење. 

"И начин и резултат повлачења учинили су да Сједињене Државе дјелују неспретно, некомпетентно и у коначници - слабо", каже Џонс.

Према Џонсовим ријечима, штета нанијета имиџу САД је кобна и разорна. Многе земље се сада питају да ли су САД још увијек поуздан партнер.

Бајден до сада није успио да одржи ни своје велико обећање да ће ујединити земљу. Према резултатима истраживања јавног мњења, 40 одсто америчког становништва сматра да Бајден није легитимни предсједник. То показује да су дубоке подјеле у друштву и даље присутне.

Предсједник Бајден до сада готово да није успијевао да се снађе када је ријеч о приједлозима закона. Сувише често су републикански конгресмени и сенатори успијевали да торпедују његове планове. Један од његових највећих промашаја јесте неуспјех да прогура закон познат као "Буилд Бацк Беттер". Ријеч је о свеобухватном програму улагања у бригу и старање о дјеци, образовање и заштиту климе, који би испунио неколико Бајденових обећања из изборне кампање. Његови напори да реформише полицију такође су пропали у септембру прошле године, јер странке нису могле да се договоре о томе шта радити са имунитетом полицијских службеника.

Ко долази након Бајдена?

Година 2021. није била лака за Џозефа Бајдена, а ни сљедеће три неће бити ништа лакше. У његове спољнополитичке изазове спада наоружавање Кине на Пацифику, политичка нестабилност на Блиском истоку и пријетње Русије да ће извршити инвазију источног дијела Украјине. Како би повратила кредибилитет, америчка влада би морала да "покаже одлучност и да заузме озбиљан став против Русије, Кине или Ирана", каже Сет Г. Џонс. Међутим, она "много више прича него што дјела".

Ова година је одлучујућа и на домаћем плану, јер би Бајден на међуизборима у новембру могао да изгуби тијесну већину у Сенату. То би му додатно отежало усвајање пакета мјера који су му још увијек, како на срцу, тако и на дневном реду: евентуално доношење скраћене верзије закона "Буилд Бацк Беттер" и наставак покушаја усвајања изборне реформе. Ово друго прије свега подразумијева укидање тзв. "филибустера", правила према којем 60 од 100 сенатора мора да пристане на завршетак расправе о неком питању, прије него што може да се приступи гласању.

Такође, поставља се и питање да ли ће се Бајден поновно кандидовати за предсједника? 

"Вјероватно неће, то је јавна тајна у Вашингтону", каже колумниста Брет Стивенс. 

Свакако да ту Бајденове године играју велику улогу: он је 2020, када је имао 78 година, био најстарији новоизабрани предсједник, а на сљедећим изборима 2024. имао би 82 године.

Брет Стивенс зато сматра да би Бајден требало да се концентрише на главне задатке и изазове за земљу. За то вријеме би Демократска странка требало да пронађе добре кандидате за изборе 2024. Јер Републиканци ће, увјерен је Стивенс, бити јаки и моћни изазивачи и на тим изборима.

(ДW  Фото:АП)

Коментари / 5

Оставите коментар
Name

Тако је то

21.01.2022 05:36

Увијек послије годину Дана, али вазно да код нас све цвјета, пије се дједова ракија.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Татар

21.01.2022 09:01

Па сад не знам коју рец да употребим да би сто веродостојније описем ово насе стање које траје вец 30 година а нама свеједно.

Name

Са стране

21.01.2022 09:07

Овај ће имбецил, да би прикрио властиту глупост и неспособност, изазвати рат у Европи.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Логицне

21.01.2022 09:11

Последице силедјијске политике коју спроводе деценијама.

ОДГОВОРИТЕ
Name

О КАКВОЈ

22.01.2022 09:21

"ПОБЈЕДИ"БАЈДЕНА,ВИ ПИШЕТЕ???ПА,ЗАР МИСЛИТЕ ДА СМО ТОЛИКО ГЛУПИ?!

ОДГОВОРИТЕ