Додиков приједлог у тренутку пријетњи санкцијама

Изетбеговићева подршка као и Додиков приједлог, долази у тренутку пријетње високог представника Кристијна Шмита новим санкцијама, које би могле бити проширене и на друге особе осим Додика.

Босна и Херцеговина 27.01.2022 | 12:52

Док се потпис америчке администрације на недавно уведене санкције није поштено ни осушио, од Милорада Додика (СНСД), члана Предсједништва БиХ, стиже приједлог за деблокаду институција Босне и Херцеговине, након више од шест мјесеци.

Додик предлаже закон којим би се спријечила злоупотреба раније наметнутог Инцковог закона о забрани негирања геноцида. У новом закону, према његовом приједлогу, третирала би се забрана називања геноцидним било којег субјекта у БиХ или националне групе, за што би била предвиђена казна затвора.

Пет година затвора

"Предложићемо закон у којем ће се тражити да се казни свако ко одређени колективитет, односно БиХ, Републику Српску, Федерацију БиХ, Брчко или кантоне, назове геноцидним и да се запријети казном затвора од пет година”, каже Додик, наводећи да би се истом казном од пет година затвора кажњавало и етикетирање био које националне сгрупе у БиХ.

Ако закон буде усвојен, Додик поручује да се враћа у институције и деблокира рад свих разина власти.

Занимљиво, није требало дуго чекати на одговор из СДА, чији је први човјек Бакир Изетбеговић, упознат каже са покушајима Милорада Додика да се СНСД врати у Парламент и ВСавјет министара, што треба подржати.

"Ми никада нисмо један народ, српски, називали геноцидним. Нити смо Републику Српску звали тако. Прихватили смо је у Дејтону 1995., али знамо шта је претходило. Десио се геноцид и у њега је била инволвирана војна и политичка структура која ће успоставити РС. Али немамо намјеру вријеђати ентитете и народе. Тако да ово јест један излаз”, рекао је Изетбеговић, непосредно након састанка у Делегацији ЕУ-а у Сарајеву о измјенама Изборног закона БиХ.

Потребан било какав договор

Изетбеговићева подршка као и Додиков приједлог, долази у тренутку пријетње високог представника Кристијна Шмита новим санкцијама, које би могле бити проширене и на друге особе осим Додика.

Из извора блиских "европско- америчкој” делегацији, која је на челу изборне реформе у БиХ задњих мјесеци, нови приједлог закона о деблокади уоквирен је управо уз подршку странаца.

“Циљ је да се сада већ извјесни фијаско преговора у вези с Изборним законом амортизујебило каквим договором, а деблокада институција у овом тренутку је најбоље рјешење”, каже наш извор.

Ако закон прихвате све стране у БиХ, то ће за власт у Републици Српској бити компромис за раније наметнут закон о забрани негирања геноцида, с којим неће бити могуће повлачити паралелу у Српској. Ипак, за детаље приједлога не зна опозиција у Бањалуци, којој је сада ово одличан примјер за доказивање сарадње политичке осовине СНСД-СДА-ХДЗ БиХ.

Политичке осовине у оба ентитета

"Имамо закључке Народне скупштине које треба поштовати. Очекујемо да у наредних неколико дана видимо какав је то приједлог, нека врста политичког договора, који очигледно постоји између владајуће коалиције СНСД- СДА-ХДЗ БиХ”, каже Бранислав Бореновић (ПДП).

Сједница Народне скупштине требала би се одржати почетком фебруара, одмах након посљедње рунде преговора о измјени Изборног закона БиХ, око којег још нема договора између СДА и ХДЗ-а БиХ.

Међутим, уколико не буде договора, нема никаквих законских препрека да се општи избори одрже на јесен, што странкама на власти у Федерацији БиХ у пракси не значи много, с обзиром да су власт освојили 2014., а да су у техничком мандату задње четири године.

А у Берлину је на крају извјештаја Европском одбору Бундестага (поднесеног 26.1.) Шмит високи представник у БиХ, најавио да ће у петак (28.1.) у Сарајеву представити свој план за рјешење кључних криза које потресају Босну и Херцеговину.

(ДW)