Ђокић кршећи закон пуни џепове Вишковићевих пријатеља

Министарство енергетике и рударства Републике Српске на челу са министром Петром Ђокићем без икаквог законског упоришта успоставило је монопол у области контроле опреме под притиском како би овај уносан посао додијелио двема фирмама чији су власници блиски власти и премијеру Српске Радовану Вишковићу.

Република Српска 27.01.2022 | 22:04

Ексклузивни посао прегледа и испитивања опреме под притиском добиле су фирме „ЕИБ Интернатионале” и „Центар АИ” из Бањалуке.

Њихови власници су Драго Талијан и декан Машинског факултета Универзитета у Бањалуци Александар Милашиновић, иначе добар пријатељ премијера Вишковића, како га је сам назвао бранећи се од оптужби за један други, такође упитан заједнички посао контроле свих техничких прегледа у Српској. О томе је ЦАПИТАЛ писао у тексту „Влада му дала државна овлашћења, он Вишковићевом сину преписао пола фирме“.

Други „пријатељски бизнис“

Опрема под притиском се користи у бројним постројењима у Српској као што су рафинерије, пиваре, бензинске пумпе, електране и слично. То су углавном разне посуде, боце, цјевоводи, компресори, резервоари и спремници које притисак чини веома опасним за људе и околину због чега су периодично подложни строгим контролама. Она се разврстава и лабораторијски испитује.

Све до прошле године преглед опреме и технички надзор вршила је Техничка инспекција Инспектората Републике Српске и то није наплаћивала.

Међутим, усвајањем новог Закона о инспекцијама Републике Српске 2020. године та двострука улога техничког инспектора није дозвољена. Наиме, Правилником о прегледима опреме под притиском током вијека употребе, који је усклађен са европском директивом коју БиХ мора спровести, предвиђено је како прегледе опреме под притиском врше именована тијела од стране министра, док техничка инспекција задржава функцију надзора.

Ђокићево министарство у октобру 2020. године расписује јавни позив којим се тражи тијело за оцјењивање усаглашености опреме под притиском, тијело за нерастављиве спојеве, тијело за оцјењивање усаглашености једноставних посуда под притиском, тијело за разврставање опреме под притиском, те овлашћена лабораторија за испитивање и подешавање сигурносних уређаја опреме под притиском.

Услови који су тада тражени, каже извор ЦАПИТАЛ-а, ишли су на руку једино Талијану и Милашиновићу тако да није било велико изненађење кад су тај посао на крају и добили.

Као један од доказа за своју тврдњу наш саговорник истиче да је у јавном позиву за разврставање опреме под притиском тражена акредитација која ниједним актом није предвиђена.

Такође, од потенцијалних кандидата је захтијевано да располажу софтвером за разврставање опреме који се опет нигдје не спомиње у Закону, нити у подзаконским актима на које се министарство позвало расписујући позив.

Како су „ЕИБ Интернатионале” и „Центар АИ” били једини који испуњавају те услове  министар Ђокић им крајем 2020. године издаје Рјешења којим их именује за надлежна тијела на период од пет година.

Умјесто здраве конкуренције – монопол и превисоке цијене

Успостављењем монопола Министарство је спријечило конкуренцију на тржишту која би сигурно утицала да цијена контролисања опреме буде знатно нижа.

„ЕИБ Интернатионале” и „Центар АИ” нису били задовољни ексклузивношћу, већ су је искористили да подигну цијену. Талијан и Милашиновић су по добијању Рјешења свим фирмама које користе опрему под притиском, а које су у обавези да се периодично контролишу, послали цјеновник са тарифама које су по мишљењу бројних саговорника ЦАПИТАЛ-а неоправдано високе.

Сагласност на нови цјеновник такође је дао министар Ђокић што је такође спорно, јер то није пракса у другим земљама.

Колико је вриједност овог бизниса показује да су само једној термоелектрани у Српској по основу контроле опреме под притиском испоставили фактуру од 700.000 марака.

Суд потврдио незаконитости: Убијање конкуренције

Да све није само у домену прича и неоснованих оптужби потврђено је и на суду.

Портал ЦАПИТАЛ је дошао у посјед једне пресуде Окружног суда у Бањалуци да је цијели процес избора фирми Вишковићевог „доброг пријатеља“ био незаконит.

Утврђено је да Министарство уопште није смјело спроводити јавни позив, већ је требало одредити услове, а затим да све оне који их испуњавају, а поднесу захтјев и искажу интерес, именује као тијело у области опреме под притиском.

Поступак се требао водити у складу са Законом о техничким прописима и Уредбом која дефинише начин именовања, гдје јавни оглас који је спровело Министарство уопште не постоји као инструмент којим се неко може именовати.

„Из одредби Закона и Уредби не произилази да Министарство енергетике и рударства може расписати јавни оглас, нити утврђивати рокове за подношење захтјева што тужилац основано истиче у тужби. Законом и Уредбом није прописано објављивање јавног огласа нити су утврђени рокови за подношење захтјева па се може основано закључити да је тужени неправилно провео поступак наведеног именовања, због чега је ваљало тужбу тужиоца уважити”, наводи се у пресуди.

Поред тога што су без икакве потребе и основа спровели поступак, кроз њега су наставили са неправилностима, па су тако кандидате у случају непотпуне документације аутоматски дисквалификовали, не остављајући им прилику да је допуне.

„Тужени је битно повриједио правила поступка јер о захтјеву тужиоца није одлучено рјешењем, нити га је позвао да допуни документацију у складу са Законом о управном поступку, а што је по оцјени овог суда био дужан. Уколико је тужилац имао непотпуну документацију тужени је био у обавези да прије доношење рјешења сходно закону позове тужиоца да је у одређеном року допуни уз упозорење на посљедице непоступања”, јасан је Суд у својој пресуди.

Пресудом је поништено и Обавјештење у којем се наводи како су „ЕИБ Интернатионале” и „Центар АИ” именовани за инспекцијско тијело.

Ђокић: Журило нам се

Ђокићево Министарство је добило рок од 30 дана да исправи незаконитости уважавајући примједбе суда у погледу поступка.

Рок истиче управо ових дана. Међутим, нисмо успјели сазнати какав је њихов план, те да ли су и шта предузели.

Одговоре на наша питања смо чекали седмицама. Службеник за односе с јавношћу нам је данима тврдио како су одговори спремни те како се само чека потпис и одобрење министра, али их на крају их нисмо добили.

Суд нису могли игнорисати, па су се у поступку правдали да им се журило, те да, ето, нису могли чекати странке да се саме пријаве. Иако су направили очигледан монопол, тврде како су се водили начелом економичности.

„Крајњи рок за именовање наведених тијела био је 30. април 2021. године па је поштујући начела ефикасности, економичности, заштите права странака и заштите јавног интереса расписан јавни оглас, сматрајући да на јаван и транспарентан начин за сва привредна друштва из ове области рјешени именовање надлежних тијела у овој област, не чекајући захтјеве странака за предметна именовања”, правдали су се они.

„Исплативије купити ново, него платити преглед”

Иначе, идеја Министарства да на овај начин уреди област опреме под притиском изазвала је прави бунт код привредника, а све је кулминирало када су видјели цјеновник.

„Цијене су такве да је поједину опрему исплативије купити и промијенити, него је слати на испитивање. Ко год је ово урадио, није мислио добро привреди Републике Српске”, казао нам је један од привредника.

Представници највећих предузећа у Српској нису крили своје разочарење ни на састанку одржаном у априлу прошле године у Привредној комори Републике Српске.

Посебно су били огорчени чланови Групације за промет нафтом и нафтним дериватима који су од министра Ђокића тражили да хитно рјешава ситуацију.

У свом допису, у које је ЦАПИТАЛ такође имао увид, они наводе како су суочени са огромним повећањем цијена услуга од стране именованих тијела.

„Цијена је значајно већа у односу на цијену коју су дистрибутери плаћали до именовања тијела при чему је важно напоменути да не постоји никакво реално оправдање за повећање цијена прегледа и испитивања. Такође истичемо да дистрибутери немају избор по питању именованих тијела што свакако утиче на конкурентност тржишта и на саму проблематику формирања цијена именованих тијела”, навели су они.

Упозорили су и како ће монополске цијене у огромној мјери утицати на пословање поготово за вријеме кризе која је проузрокована пандемијом, а што опет може утицати и на цијену горива, а самим тим и трошкова индустрије и привреде.

„Тражимо да се именује већи број тијела из области опреме под притиском која ће бити овлаштена за испитивање области под притиском тако да ће бити могуће формирање цијене у складу са стварном тржишном вриједношћу услуга испитивања”, био је један од њихових захтјева.

Како нам је потврђено, Милашиновић и Талијан су након састанка попустили и кориговали цјеновник, али не у значајној мјери.

Први цјеновник из децембра 2020. године можете погледати ОВДЈЕ, а кориговани, из априла прошле године ОВДЈЕ.

Са друге стране, Министарство је остало при ставу да само њих двојица, односно њихова предузећа, требају обављати ове послове.

Инжењер машинства Драган Тадић, који је након састанка у комори изабран у радну групу која има задатак да преиспита цјеновник, каже за ЦАПИТАЛ да је пракса у европским земљама да у области опреме под притиском мора постојати јавна конкуренција.

„Тамо су одређени услови које инспекцијско тијело мора испуњавати, али без монопола. Овдје су на мала врата појединци добили све”, каже он.

Сагласан је да је област опреме под притиском било неопходно регулисати у складу са директивама Европске уније, али је власт Републике Српске то урадила на потпуно погрешан начин.

Центар АИ: Строги смо, због тога сметамо многима

У „Центру за аутомобилско инжењерство” тврде како је цјеновник заснован на реалним трошковима и формиран на основу акредитација и лиценци, набављене опреме.

„У коначну цијену улази преглед опреме код самог корисника, евидентирање опреме у Регистар који је у власништву министарства те издавање ревизионог и евиденционог листа. Приликом формирања цјеновника консултовали смо се са именованим тијелима из Србије, Хрватске и инспекторима из ФБиХ”, наводе они.

Према њиховим ријечима, стање на терену показује како поједина опрема под притиском годинама није прегледана што је, по њиховој оцјени, појединцима одговарало.

„Инспекцијско тијело ‘Центра АИ’ инсистира на стварном прегледу опреме код корисника, што појединим не одговара, јер до сада то није била пракса. Поједини корисници опреме под притиском траже да им се издају Евиденциони и Ревизиони листови без прегледа, што ми као озбиљна кућа не можемо дозволити”, поручују из Центра за аутомобилско инжењерство.

Власник фирме „Еиб Интернатионале” Драго Талијан, одбио је разговор за наш портал на ову тему.

(Цапитал)