Апел Влади РС: Пустите систем за наводњавање

Семберија је највећи произвођач хране у Српској, али то се може довести у питање због вискоих трошкова, али и честих суша. Метеоролози њављују да је пред нама врело љето, тако да пољопривредници у семберским селима дуж Дрине апелују на власти Српске да им што прије пусти у рад систем за наводњавање, који је завршен али нажалост још није у функцији.

Република Српска 28.05.2022 | 20:45

У Семберији било је нешто кише, али ратари кажу да је то недовољно. Посебно их брине најављени врели тропски талас, са температурама већим од 35 степени. То ће успорити вегетацију усијева. Треба воде, иначе смо џаба улагали, каже пољопривредник Никола Алексић из Голог Брда.

Он наводи да су на њивама у његовом селу проведене цијеви система за наводњавање. Направљена је и црпна станица. Све је то плаћено из буџета Српске, али никоме није јасно зашто тај систем, ресорно министарство није пустило у рад.

- Испитане су линије и систем је под водом, само још вода није пуштена. Та вода ако би било у могућности да се пусти, она би итекако побољшала приносе и квалитет свих ових засијаних усјева, каже Алексић.

Ратари питају да ли то власт, умјесто да реагује сад, кад је кључни моменат за производњу хране,  чека изборе, да би пуштањем система у рад добили неки политички поен.

- Можда би више поена добили сви ти који би у овом моменту пустили воду, и олакшали муке и себи и нама. Сваки  дан, сваки сат залијевања је битан, мислим да би цијело друштво од тога имало користи, наводи Алексић.

Министар пољопривреде Српске Борис Пашалић одговара:

- Зависно од временских услова уколико буде потребе ми ћемо тај систем пустити, он је спреман за рад. Још немамо захтјева пољопривредника, али он ће вјероватно и ове године бити бесплатан, јер тај систем треба само да ми одржавамо те пумпе и платимо струју.

Питање је шта се чека. Да ли ће суша претећи власт? Производња хране је кључна, али провести цијеви с водом, а не помоћи ратарима да набаве и тифоне за залијевање је бесмислен посао, каже Драган Спасојевић, пољопривредник из Патковаче.

- Систем којим би могли да заливамо тифон и томе слично је јако пуно пара. И практично сваки пољопривредник би требао да тај тифон узме, а његова се цијена креће до 50.000 марака. А вријеме како је у неке кредите да улазимо не можемо нити смијемо, нити се исплати. Без додатне помоћи ни говора, без обзира што је вода обећана да ће бити бесплатна, наводи Спасојевић.

Никола Алексић наводи да је садашњи класичан систем залијевања са пумпама уз потрошњу великих количина нафте, у ово вријеме такође неисплатив, иако већина ратара има цијеви и основне системе за заливање.

- Страшно је то велика ставка ове године с обзиром да је нафта 3,20 КМ, залијевање једног хектара мене кошта 70 литара нафте пута три марке, мене кошта око 220 КМ једно залијевање једног хектара па онда видите, а ако треба да залијем десет хектара видите колико би коштало само једно залијевање, каже Алексић.

Спасојевић каже да кукуруз и не трпи толико да се одозго пусти наводњавање.

- Јако је скупо да се пусти кап по кап, јер на хектар око 1000 марака кошта, да би се поставила цријева за воду. Ја те парем немам, каже он.

Производња хране постаје кључно питање, не само код нас већ и у цијелом свијету. Драматичан скок цијена и несташица хране након сукоба у Украјини показују колико је пољопривреда пресудна за опстанак, нарочито малих земаља као што је наша, које треба да се ослањају на властите ресурсе. Република Српска има велики пољопривредни потенцијал, али се нажалост он не користи у пуном капацитету.

(БН/Т.Лукић)