Земље Западног Балкана на европском путу даље од Украјине

Упитана колико је Западни Балкан повезан са статусом Украјине, и шта се може понудити тим земљама, она је указала да су готово све земље Западног Балкана на европском путу даље од Украјине.

Србија мора да се одлучи на чијој страни жели да буде, поручила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

"Ми желимо Србију уз нас, али за то су нам потребни јасни докази да та земља дели наше вредности, на пример владавину права и демократију, као и да одбија руску инвазију", порука је Фон дер Лајен у интервјуу аустријским дневницима „Винер цајтунг“ и „Клајне цајтунг“.

Подвукла је да је спољнополитичко опредељење кандидата веома битно.

„Наравно да очекујемо да сви вучемо исту страну ужета“, подвукла је председница ЕК.

Упитана колико је Западни Балкан повезан са статусом Украјине, и шта се може понудити тим земљама, она је указала да су готово све земље Западног Балкана на европском путу даље од Украјине.

„Надам се да ћемо наћи решење, да ћемо коначно моћи да испунимо наше обећање и почети приступне преговоре. БиХ, на пример, може одмах ступити у приступне преговоре када испуни 14 главних тачака. Било је много напретка и томе треба одати признање“, рекла је она.

На питање колико ће трајати док Украјина постане чланица ЕУ, Фон дер Лајен је указала да је приступни процес везан за напредак.

„У рукама је кандидата колико брзо се крећу у поступку“, рекла је она указујући да су Словачка и Турска добиле статус кандидата 1999., да је Словачка предузела све да примени потребне реформе, те је пет година касније постала чланица, а Турска је данас "удаљенија од чланства него што је икада била".

Фон дер Лајен је пренела да је стекла утисак да су украјинске власти високо мотивисане и грађани уједињени око жеље да приступе ЕУ.

„Желе потребне реформе да примене што пре. Председник Володимир Зеленски ми је рекао да би они то урадили и ако не би било речи о чланству, зато што је то добро за земљу и демократију. То је и један од разлога зашто смо препоручили Савету ЕУ давање статуса кандидата“, истакла је председница ЕК.

На констатацију да су многи мишљења да ЕУ не може савладати пријем тако велике, сиромашне земље, без реформи, рекла је да Унија мора дефинисати које предуслове жели да створи за потенцијалне нове рунде проширења, додајући да је ту, на пример, питање једногласности.

На питање шта ако владе не договоре статус кандидата за Украјину, Фон дер Лајен је изразила увереност да ће бити позитивне одлуке.

Упитана за аустријски предлог реформе приступног процеса, она је подсетила да је тек пре две године тај процес реформисан.

„Наш предлог су прихватили парламент и Савет. Тај процес је модернизован и ојачан. Сада имамо могућност кроз обједињавање поступака да брже напредујемо, или обрато, ако препознамо назадовање, да затражимо прераду“, рекла је она.

На питање колико је ЕУ удаљена од седмог пакета санкција против Русије, Фон дер Лајен је истакла да је Унија била екстремно јединствена и успешна око првих шест пакета, који коштају нешто и саму Европу, али више коштају Русију.

„На пример финансијски сектор. Руска централна банка мора скупо плаћати одржавање стабилности рубље. У привреди смо много учнили у контроли извоза. Недостајући делови постају у свим областима проблем, руски авиони не могу готово нигде изван земље слетати, јер недостају сертификати. Делови недостају и у железничком саобраћају, у аутоиндустрији недостају компоненте. Сада морамо погледати да нема рупа“, објаснила је она.

Када је реч о енергетици, пренела је да ЕУ има планове за ванредне ситуације за зиму, на којима је радила од почетка рата у Украјини.

“Тренутно је попуњеност наши складишта гаса на 43 одсто, а желимо да до зиме буде на 80 процената“, објаснила је она.

Указала је да је циљ да се оконча зависност од руског гаса, што је и део споразума са америчким председником Џоом Бајденом, али и договор са Израелом, Египтом, Норвешком и Азербајџаном.

На питање да ли је на столу ембарго на гас као даља санкција против Русије, Фон дер Лајен је избегла директан одговор.

„Ми смо на путу да постанемо независни од Русије. Укупна потрошња гаса у ЕУ је у првом кварталу пала за девет одсто. Људи разумеју колико је важно и колико је то повезано са високим ценама. Руске испоруке су смањење за 30 одсто“, казала је председница ЕК.

(Тањуг)