Ко је јачи? Однос војних снага САД и Кине око Тајвана

Пекинг од четвртка у Тајванском мореузу изводи војне вежбе са бојевом муницијом, док је Тајпеј одговорио подизањем авиона и распоређивањем ракетних система.

Свијет 06.08.2022 | 20:12

Тренутни спор подстиче тензије у Јужном кинеском мору, региону високог ризика у којем неколико острва оспорава претензије Пекинга на њихов суверенитет (укључујући Брунеј, Малезију, Филипине, Тајван и Вијетнам).

УС Хоусе спеакер Нанцy Пелоси'с висит то Таиwан хас стокед тенсионс бетwеен ривалс Wасхингтон анд Беијинг, триггеринг Цхинесе сабре-раттлинг виа а сериес оф ливе-фире милитарy еxерцисес ароунд тхе исланд стате.

А лоок ат УС анд Цхинесе милитарy пресенце ин тхе регион: пиц.тwиттер.цом/Q31XЛТрЛдл

— ТРТ Wорлд (@тртwорлд) Аугуст 3, 2022

И Америка и Кина имају јако војно присутво на овој ужареној тачки, а овако изгледа однос њихових снага када се упореде.

САД: Тајван

САД имају незванично војно присуство на Тајвану, које се повећало у последње две године од како је Џо Бајден дошао на власт и поставио ривалство са Кином за свој стратешки и безбедносни приоритет.

Повећање са 20 на 39 припадника војске прошле године десило се уз мало помпе, али се поклопило са ретким јавним признањем председнице Цаи Ингвен у октобру да америчка војска одржава мало присуство на Тајвану.

Активно ангажовање сада укључује 29 маринаца, као и два припадника војске, три особља морнарице и пет из ваздухопловства, према Пентагоновом центру података.

Иако Сједињене Државе нису откриле шта војно особље тачно ради на Тајвану, оно у најмању руку шаље снажан сигнал Кини да оство остаје приоритет Вашингтону.

Верује се да су америчке трупе смештене на Тајвану ради обуке, пише "Глас Америке".

Бројна америчка војна средства такође се налазе у региону, укључујући суперносач УСС Роналд Реган за ракете на нуклеарни погон класе Нимиц.

САД: Јапан

САД имају највеће војно присуство ван земље у Јапану, са преко 55.000 војника стационираних у источноазијској држави.

Снаге Сједињених Држава Јапан (УСФЈ), са својим елементима војске, маринаца, морнарице и ваздухопловства, такође запошљавају 45.000 радника, као и 8.000 цивила запослених у Министарству одбране и 25.000 јапанских радника.

Америчке снаге су стациониране у Јапану у складу са америчко-јапанским Уговором о међусобној сарадњи и безбедности из 1960.

САД: Јужна Кореја

Сједињене Државе имају преко 25.000 војника стационираних у Јужној Кореји, што је остатак од Корејског рата из 1950-их који је окончан примирјем између Јужне и Северне Кореје.

Ове трупе — Америчке снаге Кореја (УСФК) — представљају треће највеће војно присуство Америке ван њених граница, после Јапана и Немачке.

У земљи је присутно 17.190 америчких војника, 7.941 ваздухопловац, 337 морнара, 257 маринац. Обалска стража управља са око 90 борбених авиона, 40 јуришних хеликоптера, 50 тенкова и 60 бацача ракета Патриот, према Ројтерсу.

Кина: Јужно кинеско море

Пекинг је у процесу модернизације своје војске и проширења присуства у Јужном кинеском мору, пошто је у последњих годину дана у потпуности милитаризовао најмање три од неколико вештачки изграђених острва у региону.

У процесу модернизације своје војске, што је циљ који Пекинг жели да постигне до 2035. године, Кина је последњих година значајно проширила свој војни буџет, финансирајући развој и унапређење морнарице и раст арсенала.

Са више од два милиона активног особља — укључујући преко 915.000 активних војника према најновијем извештају Пентагона о војној моћи Кине — Кина тренутно има највећу борбену снагу на свету.

Кинеска војска је својим арсеналима у последњих неколико година додала високотехнолошко оружје, укључујући интерконтиненталну балистичку ракету ДФ-41 откривену на војној паради поводом Дана државности 2019. Ове године се причало да Пекинг усешно тестира хиперсонично оружје.

Земља такође има највећу морнарицу на свету - али не и најмоћнију. Кинески војни бродови, иако бројнији од америчких, много су мањи.

САД се могу ослонити на 11 носача авиона наспрам три кинеска, а земља такође броји више подморница, крстарица и разарача на нуклеарни погон него Кина.

(Блиц)

(Илустрација: Блиц)