Министар Лучић потрошио 60.000 КМ у кафанама, бахатио се и са службеним возилом

Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине је прошле године потрошило око 60.000 КМ на угоститељске услуге, што је око 10.500 КМ више него 2020., а о државном трошку боравило се у кафанама и по седам и осам сати.

Канцеларија за ревизију институција Босне и Херцеговине истакла је у новом извјештају да се нису могли увјерити да неки од забиљежених трошкова овог министарства заиста и јесу трошкови репрезентације, која се користи за угоститељске услуге приликом пословних састанака.

Ревизори су тако поменули рачуне за конзумацију пића који превазилазе уобичајне пословне протоколе.

- На појединим рачунима угоститељских објеката фактурисана је у највећем дијелу конзумација пића ван уобичајних оквира пословних протокола или је било случајева да угоститељски објекат изда велики број фискалних рачуна у дужем временском периоду у току једног дана, на примјер 68 фискалних рачуна за укупан износ од 586 КМ у временском периоду од седам сати или 52 фискална рачуна за укупан износ од 709 КМ у временском периоду од осам сати – пише у извјештају државних ревизора о начину трошења новца Министарства за људска права и избјеглице БиХ у прошлој години.

Констатовали су да је на екстерну репрезентацију, односно угоститељске услуге ван сједишта Министарства, потрошено око 46.300 КМ. Највећи износ, око 33.800 КМ, потрошио је министар Милош Лучић, његов шеф кабинета је потрошио око 5.000 КМ, помоћница министра за људска права око 3.200 КМ, а замјеник министра Џевад Махмутовић око 3.000 КМ.

Уговори о дјелу тешки 216.300 КМ

- Уочили смо да се код рачуна за екстерну репрезентацију доносе појединачне одлуке министра у којима се наводи организација са чијим представницима се одржава радни састанак, формални повод и оквирни износ трошка, али се не наводи број особа које су присуствовале догађају на којем су реализована средства репрезентације – напоменули су ревизори.

Утврдили су да се и један дио средстава за репрезентацију заправо користио за куповину хране и хигијенских потрепштина социјално угроженим породицама.

Ово нису једини трошкови на које су ревизори скренули пажњу. На уговоре о дјелу дато је око 216.300 КМ, што је за 111.200 КМ више него 2020., а појединачни износи кретали су се од 180 КМ до 6.000 КМ мјесечно.

Оно на шта је посебно указано јесте да је министар имао једног савјетника више од прописаног броја.

- Истичемо да је једна особа која је била на позицији савјетника министра, након престанка радног односа због испуњавања услова за пензионисање, наставила ангажман у Министарству путем уговора о дјелу уз мјесечну накнаду од 2.200 КМ.

Дакле, и поред чињенице да су на одређено вријеме запослена четири савјетника министра, колико је систематизовано важећим Правилником о унутрашњој организацији, Министарство је ангажовало још једну особу у функцији савјетника – указали су ревизори.

Преферирање у јавним набавкама

Замјерке су имали и због кориштења службених возила викендом, али и због података на путним налозима. Тако су евидентиране локо (локалне) вожње иако се прелазило више од 100 километара, или уопштее није било евидентирано да је службено возило кориштено иако је тај дан плаћана путарина на аутопуту управо тим возилом.

Проблем су били и ванредни сервиси гдје се прво поправљало возило па онда правио захтјев за сервис, прилично штур у погледу детаљнијег описа квара и узрока штете.

Када су у питању ови трошкови, занимљиво је да је за ауди А6, купљен 2012. године, у протеклих осам година дато чак 101.600 КМ за сервисирање, од тога само у прошлој години око 24.800 КМ.

Ревизија је Министарству за људска права и избјеглице БиХ дала мишљење с резервом и због набавке службеног возила за 39.900 КМ. Стигле су двије понуде и обје за возило марке ниссан qасхqаи.

- Министарство нам није презентовало доказе да је прије покретања јавне набавке осигурало конкурентност у поступку на начин да су најмање двије марке возила могле задовољити услове који су постављени у тендерској документацији – констатовали су ревизори.

Потом су истакли да не могу са сигурношћу рећи да није било преферирања одређене марке и типа возила, када се сагледају тражене каракреристике.

(Фактор)