Шта се крије иза дечије бајке “Пинокио”: Некима се неће свидети прича!

 

С љубављу је погледао своју лутку и уздахнуо.

“Не би ли то било лепо” помислио је.

Мали цврчак који је живео у Ђепетовој радионицу посматрао је читаву сцену.

“Врло лепа замисао, али бојим се да је немогућа ” рекао је.

Међутим, звезда је заправо била вила која је чула чежњу човека и одлучила да му испуни жељу. Оживела је Пинокија и доделила му маленог цврчка да се стара о њему. Да би постао прави дечак било је потребно да докаже да је вредан тога.

Сигурно се сви сећате ових сцена… Милиони деце одрастали су уз Дизнијев класик, а авантуре Пинокија, дрвеног лутка који жели да постане прави дечак постале су пример деци широм света о томе како заправо треба да се понашају.

Оригинална књига “Авантуре Пинокија”, коју је италијански аутор Карло Колоди написао 1880. имала је, пак, знатно другачији циљ.

Поента Колодијеве приче била је да покаже како је тешко бити родитељ непослушном дечаку, а књига се бави последицама погрешних потеза главног јунака Пинокија и патњама које те одлуке изазивају његовом оцу.

Колоди никада није био родитељ, а његова прича је била све само не лепа. Лутка у причи од самог почетка представљена је као “непослушна битанга и бедни дечак”.

Оригинална бајка о Пинокију заправо је била одраз филозофије васпитања деце 18. века. Родоначелник такозваног “социјалног васпитања” био је Жан Жак Русо, а његова главна идеја била је неопходност суочавања детета са “природним последицама” непослушности.

Пинокио, лутак који је окружен љубављу, понаша се потпуно другачије од онога што се очекује – бежи са часова, улази у лоше друштво, свађа се са Ђепетом, руши његов ауторитет, изазива свађу између Ђепета и његовог станодавца, а када научи добро да хода – бежи од куће.

<див>

Врхунац Пинокијевог безобразлука огледа се у потказивању Ђепета и тврдњи да га његов творац туче и занемарује, што доводи до тога да јадног Ђепета стрпају у затвор. Пинокио се чак у неком моменту одлучује на то да убије своју савест, па мали цврчак на крају бива згњечен и претворен у флеку на зиду.

Пинокио је кроз целу причу “одговарао” за своја злодела. Тукли су га, шибали, бесили, а једном су му спалили ноге само да би му их Ђепето поправио.

” Он је по дефиницији једно незадовољно дериште које стално испашта због својих испада” рекао је једном Колоди за Пинокија, а пише портал Винтаге неwс.

Неваљали лутак чини сумњиве, а понекад и злонамерне потезе који га на крају доводе до тога да га његови лажни пријатељи – лисица и мачка, обесе. Прича је, дакле, у оригиналу имала трагичан крај.

Првобитно је објављена у серијској форми као “Прича о лутки” (“Ла сториа ди ун бураттино”) у “Гиорнале пер и бамбини”, једном од најранијих италијанских часописа за децу. Колоди је изворно написао 15. поглавља и сцена у којој Пинокио лежи обешен била је последња.

Међутим, на захтев читалаца и издавача, Колоди је додао поглавља 16–36, у којима Плава вила спасава Пинокија и, након што он увиди своје грешке, на крају га претвара у правог дечака, чинец́и причу прикладнијом за децу.

Карло Колоди више се бави последицама лошег понашања и анализом сложеног односа између родитеља и деце, за разлику од Дизнијеве верзије која говори о наивном слатком лутку који живи у исквареном свету одраслих.

<див цласс="цоде-блоцк цоде-блоцк-7 цоде-блоцк-блоцк-7"> <див цласс="аи-ротате аи-7-1" дата-инфо="WyИ3ЛТЕиЛДФд" дата-неxт="0"> <див цласс="аи-ротате-оптион" дата-индеx="1" дата-наме="YмxвY2сгНw==" дата-тиме="МзА=" дата-цоде="ЦјxзY3ЈпцХQгYXН5бмМгц3ЈјПСЈодХРwцзовЛ3БхЗ2ВхЗДИуЗ29вЗ2xлц3луЗГљYXРпб24уY29тЛ3БхЗ2ВхЗЦ9qцy9хЗХНиеWдвб2дсЗС5qцз9јбГллбнQ9Y2ЕтцХВиЛТА2НТИ5ЊгyМДY2НДг1ОДQиЦиАгИЦАгY3Јвц3НвцмлнаW49ИмФуб255бW91цyИ+ПЦ9зY3ЈпцХQ+ЦјwхЛС0гWкРпц3БвЗМСНбГФуа2Е4ЉгуМјЕгЛС0+ЦјxпбнМгY2xхц3М9ИмФкц2Ј5З29вЗ2xлИгогИЦАгИХН0еWxлПСЈкаXНwбГФ5ОмЈсб2НрИгогИЦАгИГРхдГЕтYWQтY2xпЗW50ПСЈјYС1wдWИтМДY1Мјк2ОДИwЊY0ОДУ4НЦИКИЦАгИЦБкYXРхЛWФкЛXНсб3Q9ИјУзМТкwМјИ3ОДYиЦиАгИЦАгЗГФ0YС1хЗЦ1мб3ЈтYXQ9ИмФ1дГ8иЦиАгИЦАгЗГФ0YС1мдWxсЛXдпЗХРоЛXЈлц3БвбнНпдмУ9ИнРyдWУиПјwваW5зПго8ц2НyаXБ0ПгогИЦАгИЦххЗХНиеWдвб2дсЗСА9ИХдпбмРвдy5хЗХНиеWдвб2дсЗСБ8фЦБбXСкуцХВзаЦх7фСк7Цјwвц2НyаXБ0Пг=="> 

“Пинокио не може бити негативац, он мора бити симпатичан и пријемчив деци да би прича могла лакше да се “прода” – објаснио је Волт Дизни уочи премијере свог анимираног спектакла.

Искусни Дизни знао је да се оригинална прича о дечаку који је због свог карактера мучен и умало убијен, није нешто што деца желе да гледају и из чега могу да извуку поуку (и са родитељима оставе новац у биоскопу).

Зато се одлучо да причу ублажи и “упакује у целофан”. Његов Пинокио је жртва лошег друштва, али захваљујући свом чистом срцу успева да савлада све препреке, заслужи Ђепетову љубав и постане “прави дечак”.

(Историјскизабавник.цом)