Како је бивши премијер покопао фирму коју ни рат није зауставио

Добојска фабрика компресора и опреме, свјећица и пнеуматских алата „Трудбеник“ основана је 1949. године и радила је све до 5. октобра 2015. године.

Република Српска 22.11.2022 | 13:28

Фабрику ни рат није зауставио, али је подлегла под теретом проблема изазваних недомаћинским управљањем и извлачењем новца већинских власника након приватизације на чијем је челу био бивши премијер Републике Српске Перо Букејловић.

Почетком деведесетих „Трудбеник“ је запошљавао 1.350 радника, а имао је погоне у Добоју на Усори, на локалитету Баре у овом граду и у Теслићу, а подмиривао је тржиште компресора бивше државе и извозио у иностранство.

Фабрика је чак и током рата радила пуном паром иако је тада запошљавала око 50 одсто радника у односу на ранији период, а извоз компресора у Словенију, Македонију, Хрватску и Србију наставио се неометано.

Увоз и неконкурентност након рата покренули су лавину проблема. Фабрика је два пута безуспјешно нуђена на продају путем тендера, а консолидовани губитак на крају 2006. године износио је 7,8 милиона марака, док су краткорочне обавезе износиле 6,8 милиона КМ.

„Трудбеник“ је приватизован 22. марта 2008. године заједно са двије кћерке-фирме, а у њеном власништву било је 27.000 квадратних метара пословног простора и 140.000 квадрата земљишта на локацијама у добојским насељима Усора и Баре и у Теслићу.

Уговор су тада потписали директор Инвестиционо-развојне банке Републике Српске Јасминко Јотић и Радован Тафра у име конзорцијума фирми „Аикон“ и ТЕП из Загреба и „Компаир“ из Добоја чији је власник Букејловић.

Конзорцијум се уговором о куповини 57,4 одсто капитала обавезао на уплату 500.000 КМ, инвестиције од 3,1 милион марака, те повећање броја запослених са тадашњих 301 на 355 у року од три године.

„Аикон“ и „Компаир“ купили су по 27 одсто, а ТЕП 3,4 одсто капитала.

Умјесто опоравка кренуло је комадање „Трудбеника“ и извлачење новца из фабрике, а за те потребе основан је „Трудбеник Енергy“ чији је директор био Букејловић.

Кривична истрага против Букејловића, његовог сина Милорада и још тројице повезаних руководилаца показала је да су током 2013. и 2014. године „неправилним издвајањем средстава“ испумпали преко 6,3 милиона КМ.

Фабрика је 2014. године у поплави претрпјела жесток удар који јој је преполовио обим производње. Муљ и блато које је донијела ријека Босна онеспособили су погон на три мјесеца.

Ово се одмах одразило на пословање, наруџбе нису могле да буду испуњене, а прилив новца у фабрику је потпуно престао.

Бивши премијер је упропастио предузеће до те мјере да је чак користио 88.000 марака средстава из Фонда радничке солидарности у који су запослени издвајали новац за помоћ колегама у невољи.

Имао је и свој „синдикат“ који је без поговора штитио његове интересе.

Коначно, 5. октобра 2015. године производња је стала, а фабрици су искључени струја и вода.

Радници су тада организовали стражу да сачувају фабрику од пљачкања. Осам мјесеци касније отворен је стечајни поступак.

Радници су излаз из лоше ситуације видјели у реорганизацији предузећа, потраживали су 26 плата, а чак девет година им нису били уплаћени доприноси.

Одржане су три неуспјеле лицитације са понуђеним износима од око 19, 16 и 14 милиона КМ.

Вриједност фабрике прије приватизације процијењена је на 36 милиона мрака, а у стечајном поступку је снижена на двадесетак милиона марака.

Компанија „Сити мол“ из Бијељине купила је у марту ове године фабрику за 12 милиона КМ, а сви радници и повјериоци су успјели да се намире из ове продаје.

Радници су коначно добили заостале плате и доприносе, а у току је продаја посљедњих преосталих машина из ове фабрике.

Ипак, опет је најбоље прошао Букејловић који је на овој продаји зарадио још 50.000 марака, а као власник 27 одсто акција добиће још најмање 270.000 КМ када се акционарима подијели преосталих око милион марака од продаје стечајне масе.

(Цапитал   Фото: Цапитал)