Додикове најаве и пријетње са одложеним дејством

Све је мање, бар у Републици Српској, оних који вјерују Додиковим подгријаним најавама разних референдума, отцјепљења, преноса надлежности за државе на ентитетски ниво…, али је зато све више оних који су због његове политике, у чијој сржи је конфликт, отишли или намјеравају отићи из Републике Српске.

„Ако нас буду изгонили из Босне и Херцеговине, ми ћемо из ње изаћи“, ријечи су Милорада Додика, изговорене дан након што је преузео мјесто предсједника Републике Српске.

Претходно је у Народној скупштини Републике Српске поручио да је „он тај који одређује интерес РС“, а потом је свим Србима у Српској који нису на фону његове идеологије и политике друштва једног лица, накачио језиву етикету:

„Овдје је ријеч – јеси ли Србин или ниси. Ако ниси, онда си издајник.“

Не „изгони“ из БиХ нико ни Србе ни Бошњаке ни Хрвате и остале грађане који се национално не идентификују са ова три народа.

Они сами одлазе из земље, јер више не могу да поднесу матрицу на којој деценијама дјелују националистичке странке, које годинама, упорно и јавно сију међунацоналну мржњу и подгријавају страх код обичног свијета од новог сукоба.

Истовремено, владајуће елите у БиХ, свако у свом „тору“ , настављају са отимачином јавних ресурса, крадући од државе  и стварајући пребогате политичко-интересне групације, у чијим рукама је сконцентрисана сва моћ.

Те групације чине личности из извршне, законодавне и правосудне власти на свим нивоима, али и особе из подземља, ноторни криминалци, који су у правилу задужени да одрађују најпрљавије послове у име властродржаца.

Додик је поново приграбио апсолутну власт и утицај у Републици Српској, а његова странка највјероватније ће бити дио власти и на државном нивоу, па ћемо и наредне четири године свједочити игроказима у којима неко Србе „изгони“ из Босне и Херцеговине, а Додик их брани.

Нова Додикова политичка сезона, сасвим сигурно, неће донијети ништа ново.

Наставиће се узурпирати медијски простор флоскулама о отцјепљењу РС од БиХ, негирању државе БиХ, оживиће се, давно обећане, а никад реализовани "пројекти", попут референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, избацивању страних судија из Уставног суда БиХ…

„Вратићемо референдум о Суду и Тужилаштву БиХ, кога се они боје, а ми ћемо одлучити када ће се то десити“, Додикова је најновија пријетња са одложеним дејством, чији је циљ да пажњу домаће јавности, али и страног фактора у БиХ задржи на курсу који је он трасирао.

Додик годинама „затеже конопац“, на чијем су једном крају теме којима намеће политички хаос у БиХ, док су на другој страни фактори, чије кључне налоге, прије или касније, испуни да би опстао на политичкој сцени у Босни и Херцеговини.

Доказа за овакву констатацију је много, а најсвјежији су они да су Додикови министри у Савјету министара БиХ, пар дана прије него што је ЦИК објавио коначне резултате избора, укључујући и оне за предсједника РС, пристали на успостављање заједничке, контакт тачке БиХ са ЕУРОПОЛ-ом, као  и да су дали сагласност за успостављање система за размјену података о путницима.

Додик је мјесецима раније тврдио да овакве одлуке никада неће бити донесене.

Осим тога, чекало се да избори прођу па да предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија, након мјесеци одлагања, на дневни ред стави усвајајање овогодишњег Плана реформи, односно АНП-а.

Све је мање, бар у Републици Српској, оних који вјерују Додиковим подгријаним најавама разних референдума, отцјепљења, преноса надлежности за државе на ентитетски ниво…, али је зато све више оних који су због његове политике, у чијој сржи је конфликт, отишли или намјеравају отићи.

Према реалним процјенама, из БиХ је у последњих десетак година отишло око 400 хиљада људи, свих вјера и нација.

(Журнал)