Пола општина у Републици Српској на рубу пропасти

У 2023. годину Република Српска ушла је са 35 сиромашних општина. Од тог броја 20 их је изразито неразвијено, док је 15 општина у групи неразвијених.

Влада Републике Српске даје годишњи грант у износу од три милиона марака плус 300 хиљада марака кроз суфинансирање пројеката за неразвијене и изразито неразвијене општине у Републици Српској. Када се све сабере, ове општине добијају сличну суму новца, од 80 до 100 хиљада марака годишње.

Начелници општина, без обзира на страначку припадност, сагласни су да би издвајања требало да буду већа.

"Проблем малих средина је да је одлив становништва огроман, а једна од ствари важних за ПДВ и његов поврат је управо број становника. Тако да смо ми у маказама тог рјешења, и треба правити нову стратегију како наступити према руралним срединама и како да становништво остаје, а не да се концентрише ка већим центрима", каже Радо Савић, начелник општине Лопаре.

"Ми добијамо квартално око 24 хиљаде марака, значи годишње око 100 хиљада. Наравно да треба више и очекујем да ће се створити клима да се више подрже изразито неразвијене општине“, поручује Сњежана Ружичић.

Чајниче, као изразито неразвијена општина, има макадамске путеве. Улагања у инфраструктуру су неопходна, а онда и у пројекте за останак људи.

Да би ове мале општине опстале неопходне су измјене Закона о буџетском систему Републике Српске које се тичу прерасподјеле новца од прихода која сада подразумијева однос од 72 одсто за буџет Републике, 24 одсто општини и четири одсто Путевима Српске, поручује начелник Чајнича Горан Караџић.

"Ми смо преко Савеза општина и градова предлагали да иду ова средства у омјеру 50:50, а да се из укупног дијела повећа још два одсто за неразвијене општине“, каже он и додаје: 

"Казне од полиције, на примјер, иду негдје, ништа се не враћа овдје. Ништа не долази овдје да би се поправила саобраћајна инфраструктура... Ми предлажемо да се та средства прерасподјеле барем пола пола за општину. Или ево средства од Шума. Иде 70 одсто Републици, а 30 овдје. Шта има Република с тим?“.

Незадовољни су и у општини Источни Стари Град.

Сматрају да се издвајања Владе Републике Српске за сиромашне општине морају повећати на минимално 12 милиона марака.

"Па ако смо имали сада око 80 хиљада, да имамо барем 300 хиљада. Нама не треба новац да бисмо се нешто као развили. Ево јуче имали смо од ПДВ–а 450 марака за општину Источни Стари Град и 81 марку од републичких пореза. Па да ли је нормално да једна општина може функцинисати са 530 марака“, каже Бојо Гашановић, начелник општине Источни Стари Град.

Љубиње као неразвијена општина добија од Владе Српске око 90 хиљада марака годишње.

Поред тога, претходну годину обиљежили су пројекти укупне вриједности више од пола милиона марака, али са учешћем општине у износу од 300 хиљада и стране донације од 250 хиљада, док је Влада Српске учествовала са свега 25 хиљада марака.

"Иако тешко је ако немате обезбјеђене основне инфраструктурне пројекте. Није наша надлежност да радимо путеве и слично, а и сами знате какав је пут који води из Федерације БиХ до Љубиња. Зато је јако тешко привући стране инвеститоре и неопходна је помоћ Владе. Морају институције да схвате да нису исти услови за отварања радних мјеста у Бањалуци и Љубињу. Али то је сада у домену политике, и ми не можемо утицати на то, па се трудимо да сарађујемо са свима за добробит Љубиња“, поручује Витомир Војичић, замјеник начелника општине Љубиње.

Ресорни министар Сенка Јујић мањак новца за неразвијене и изразито неразвијене општине приписује глобалној економској ситуацији, иако јој је ово већ други мандат а издвајања за ове општине иста су већ годинама.

 „Наравно да Влада размишља и о могућности повећања тог износа, али то је опет нешто о чему ће се расправљати касније кад видимо, тек је почетак године, како ће се развијати ситуација на глобалном систему, а што се наравно рефлектује и на нас“, каже Јујић.

С обзиром на то да на територији Српске постоје 64 локалне заједнице, више од половине је на на граници да се угаси. У тим општинама живи 206 хиљада становника, што је мање од петине укупне популације у Српској.

(БН)