Намјенску акцизу за путеве у БиХ поједе јавна потрошња

У посљедњих 16 година по основу путарина за одржавање путева и аутопутева у Босни и Херцеговини прикупљено је шест милијарди и 473 милиона КМ и кључно је питање да ли је тај новац утрошен намјенски или је ипак, како истичу многи, завршио у буџетима и јавној потрошњи.

Када је ријеч о путаринама, у Босни и Херцеговини на литру горива наплаћује се путарина за одржавање путева и она износи 0,15 КМ и путарина за аутопутеве и реконструкцију других путева, која износи 0,25 КМ по литру деривата. Код расподјеле, прва путарина која износи 0,15 КМ распоређује се са свим осталим приходима од индиректних пореза и то по коефицијенту који на кварталном нивоу утврђује Управни одбор Управе за индиректно опорезивање, док се други дио путарина, односно путарина од 0,25 КМ за изградњу аутопутева и реконструкцију осталих путева распоређује на начин да ФБиХ припада 59 одсто, Републици Српској 39 одсто, и дистрикту Брчко два одсто. 

Само по основу путарине за изградњу аутопутева и реконструкцију других путева која се наплаћује од 2008. године до сада је прикупљено мало преко три милијарде КМ, а ако узмемо у обзир да је просјечна цијена изградње километра аутопута у БиХ око десет милиона КМ, БиХ би требало да има преко 300 километара аутопута, што сада није случај.

Према званичним подацима, у овом тренутку Босна и Херцеговина, односно Република Српска и Федерација БиХ, имају изграђених око 240 километара аутопута.

"Иако немам приступ изворним подацима надлежних институција на основу којих би се могло утврдити да ли су средства утрошена намјенски, мислим да је више него очигледан несразмјер између енормног износа прихода и изградње аутопутева у истом периоду. Једино логично објашњење је да су средства великим дијелом ненамјенски трошена и вјероватно је то један од кључних разлога отпора власти да суспендују наплату акциза", рекао је Игор Гавран, економски аналитичар.

Када је ријеч о суспензији акциза, од чега неће бити ништа с обзиром на то да СНСД не да зелено свјетло, план је био да се на период од шест мјесеци укину акцизе на нафту и нафтне деривате, али не и на путарине. По основу акциза на нафту и нафтне деривате, у посљедњих 16 година по том основу прикупљено је мало више него по основу путарине. Од 2006. до 2022. године по основу акциза на нафту које се крећу од 0,3 до 0,45 КМ, зависно од врсте деривата, БиХ је прикупила готово 7,9 милијарди КМ, а само прошле године по том основу прикупљено је 509 милиона КМ. Иако није било прецизне званичне процјене, током скупштинских расправа могло се чути да би суспензијом акциза на нафту и нафтне деривате буџети изгубили мало више од 200 милиона КМ.

"Ненамјенско трошење је проблем и многих других прихода, нпр. акциза на дуван и дуванске прерађевине и оне би морале барем дијелом бити усмјерене на превенцију пушења, лијечење болести узрокованих пушењем и сличне намјене логички везане с овим производима као што је аналогно случај с односом путева и акциза односно путарина", рекао је Гавран.
Приходи од путарина (0,15 плус 0,25 КМ по литру деривата)

2006  176.603.552,31 КМ

2007  186.743.908,14 КМ

2008  189.527.146,85 КМ

2009  250.226.009,31 КМ

2010  306.992.882,52 КМ

2011  292.146.155,56 КМ

2012  286.242.110,76 КМ

2013  286.306.749,47 КМ

2014  297.390.745,65 КМ

2015  320.459.246,43 КМ

2016  359.340.912,53 КМ

2017  382.684.417,16 КМ

2018  620.731.501,06 КМ

2019.  651.265.225,87 КМ

2020  583.917.823,76 КМ

2021  655.639.437,33 КМ

2022  627.245.344,37 КМ

Укупно  6.473.463.169,08 КМ

(Независне Фото: Цапитал)