Гдје је мјесто Србије на новој мапи коју црта Америка?

Рат у Украјини изазвао је велике геополитичке промене због чега су источноевропске земље које се граниче са Русијом на челу са Пољском постале највећи стратешки партнер САД. У новој консталацији снага председник Александар Вучић сматра да би Србија требало да се позиционира као централноевропска земља због чега се залаже за што већу сарадњу са Мађарском. Ипак, аналитичари сматрају да Србију Запад и даље види, пре свега, на Западном Балкану.

Вучић је рекао да ће Американци већ у јуну почети да праве нови блок у Европи коју ће чинити Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Украјина и Румунија који ће на тај начин постати "најмоћнији у Европи".

Ближи с Мађарском да бисмо били ближи с централном Европом

Како је рекао, због тога ће доћи до промене политичке мапе у Европи и промене динамике односа Србије са ЕУ.

- Ми желимо да се позиционирамо као централноевропска земља, зато имамо све ближе односе са Мађарском. То ће мењати динамику нашег односа са Европом. Желим да верујем да ће бити у позитивном смислу, али за нас постоје ограничавајући фактори што се тиче санкција Русији и Косова - навео је Вучић.

Иначе, Србија и Мађарска ће у мају формирати савет за сарадњу.

- Верујем да би требало у Београду или у Новом Саду да се одржи тај самит. Видећемо. И да направимо тај стратешки савет, по питању безбедности можемо више да сарађујемо, против тероризма и то нам отвара могућности и сарадње унутар наше војске и полиције и у војно-техничком смислу - поручио је Вучић.

Ако се има у виду да Србија традиционално има добре односе са Чешком и Словачком поставља се питање да ли је будућност наше земље у централној Европи?

Зашто је Бајден посетио Варшаву, а не Берлин или Париз?

Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику дели мишљење да се геополитичка ситуација у Европи драматично мења.

- Некада се гравитациони центар Европе налазио западно од реке Елбе, а данас је Пољска постала ново геополитичко упориште, нарочито након руске агресије на Украјину. Пољска је најзначајнији савезник САД у Европи, што је потврђено и недавном посетом америчког председника Џо Бајдена Варшави, а не Берлину или Паризу и најавом великог америчког улагања у Иницијативу три мора, на чијем је челу Пољска - анализира Грубјешић.

Како каже, та Иницијатива је својеврсна вертикала успостављена од Балтичког, преко Јадранског и Црног мора па до Егеја, односно мапа америчких савезника.

- Ово је и једна од тема за озбиљно промишљање у Србији и преиспитивање позиције војне неутралности која се у датим поделама карата може испоставити као терет, а не као предност - оцењује Грубјешић.

Запад види Србију само на Западном Балкану?

С друге стране, председник Центра за регионализам Александар Попов сматра да ће динамика спољнополитичких промена зависити од даљег тока рата у Украјини.

- Мислим да Запад не види Србију у централној Европи и Вишеградској групи, која је ионако добијала пацке из Брисела зато што често одступају од европских стандарда. Запад жели да Србија остане на Западном Балкану. С тим што ту има размимоилажења између ЕУ и САД-а - поручује Попов.

Како каже, Вашингтон подржава "Отворени Балкан" за разлику од Брисела.

- ЕУ није одушевљена Отвореним Балканом јер постоји већ Берлински процес који је знатно шири процес од Отвореног Балкана. Такође, Бриселски процес је више инклузиван јер обухвата све државе на Западном Балкану - закључује Попов.

(Блиц) Фото: Тањуг