На наплату кредитног дуга стижу 1,2 милијарде КМ

Босна и Херцеговина ће ове године потрошити готово 450 милиона марака више за отплату државног спољног дуга у односу на прошлу годину.

Прошле године је за годину дана за отплату дуга било неопходно 819,1 милиона КМ, док ће ове године према процјенама из Приједлога буџета БиХ бити потребно 1,2 милијарде марака.

Подсјетимо, укупан спољни дуг БиХ је на крају 2022. године износио 9,8 милијарди марака.

Обавезе према ММФ-у порасле за скоро 200 милиона КМ

Када говоримо о кредиторима, највеће обавезе за отплату спољног дуга БиХ ове године има према Свјетској банци односно према њеном удружењу за развој (ИДА)  и то у износу од 245,4 милиона КМ.

С друге стране, највећи раст обавеза по дугу је онај према ММФ-у, те су обавезе за отплату дуга БиХ према том кредитору са 48,2 милиона КМ колико је за њихово измирење било предвиђено прошле године порасле на 241,7 милиона марака.

Значајно је порастао и дуг према Европској комисији, па је тако годишња рата према овој институцији прошле године износила 27,1 милион КМ, а ове године готово 100 милиона марака више, односно 120,9 милиона КМ.

Овогодишња рата према Европској банци за обнову и развој (ЕБРД)  износи 159,5 милиона КМ, а према Европској инвестиционој банци 136,3 милиона марака.

За отплату спољног дуга Републике Српске ове године планирано је скоро 150 милиона марака више него прошле године, када је за те намјене потрошено 266,5 милиона КМ, док ће ове године издвајати 409,7 милиона марака.

Умјесто прошлогодишњих 538,3 милиона марака, за сервис спољног дуга ФбиХ потребно је 807 милиона КМ.

За отплату спољног дуга Дистрикта Брчко ове године планирано је 11,2 милиона марака, док је прошле године било 8,3 милиона КМ.

И институције БиХ су значајно повећале годишњу рату за отплату спољног дуга и она ове године износи 17,8 милиона КМ, умјесто прошлогодишњих 5,9 милиона марака.

Гавран: Кредити сваке године односе све више новца

Економски аналитичар Игор Гавран за ЦАПИТАЛ истиче да се дешава управо оно што је очекивано, а то је да пречеста задуживања власти правдана ниском задуженошћу и повољним каматним стопама на крају ипак имају посљедице, а оне су убрзан раст обавеза које сваке године односе све више новца, који се могао искористити за подршку привреди и грађанима БиХ.

„Највећу разлику ове године представљају обавезе према ММФ-у, што је сигурно и један од разлога зашто нас савјетују против антиинфлаторних мјера које макар и привремено умањују јавне приходе, Европској комисији и Свјетској банци (ИДА), док су остале обавезе на приближном нивоу од раније“, казао је Гавран.

Навео је да се дио раста годишњих обавеза може објаснити и курсним разликама, а оне код којих је уговорена варијабилна каматна стопа и промјенама камата, али ипак, како каже, највећу разлику чине нове обавезе, односно враћање новијих дугова који долазе на наплату.

„Наравно, по старом обичају домаћих власти, већина ових кредита није утрошена на најбољи начин и нису створени нови приходи којима би се сада те обавезе измиривале већ се умањују садашња расположива средства и ограничава потенцијал за раст и развој домаће економије. Бојим се да ће даљи раст обавеза навести власти на нова задуживања јер обично нису имали паметнији одговор од тога, односно на пребацивање терета на будуће генерације или барем на оне који преузимају власт послије њих, а на крају увијек на грађане и привреду“, изјавио је Гавран.

Каже да је илузија без икакве практичне утјехе да и даље теоријски релативно нисмо задужени, јер су средства која већ издвајамо за отплату међународних обавеза огромна и драстично умањују потенцијал који имамо, а тренд све већих обавеза се наставља.

(Цапитал)   Фото:Цапитал