Џакула на одласку дао врућ кромпир Тегелтији, банке најављују тужбе

Бивши директор Управе за индиректно опорезивање (УИО) Миро Џакула прије одласка са те функције увалио је врућ кромпир свом насљеднику Зорану Тегелтији, јер је инспекторима УИО дао инструкцију да банкама обрачунају и наплате десетине милиона марака ПДВ-а на картичне трансакције који банке до тада нису плаћале.

На основу Џакулиног налога, инспектори су банкама разрезали додатни ПДВ на основу кога су платиле више од 43 милиона марака пореза, а потом организовано уложиле низ жалби о којима треба да се изјасни Тегелтија.

Уколико Тегелтија, као што се очекује, у другостепеном поступку одбије жалбе банака, банке најављују судске тужбе, а ако судови уваже њихове аргументе, УИО ће морати са каматама да им врати најмање 55 милиона КМ.

„УИО ће морати да врати 43 милиона КМ колико је наплатила од банака, плус затезне камате. Поред тога, мораће да врати и износ који су банке почеле да плаћају од јула ове године откако им је разрезан тај додатни ПДВ-а. Када се све обрачуна и узме у обзир да ће пресуда у најбољем случају бити донесена за отприлике двије године, УИО ће банкама морати да плати најмање 55 милиона КМ“, тврди наш саговорник.

Он објашњава да су инспектори УИО по налогу бившег директора Мире Џакуле више од годину дана вршили контроле у банкама.

„По Џакулиној инструкцији су инспектори утврдили да банке треба да плаћају ПДВ на картичне трансакције и обрачунали им више од 43 милиона КМ додатног ПДВ-а. Остаје нејасно зашто је Џакула пред одлазак са функције инспекторима издао такву инструкцију? Зашто то није урадио на почетку свог мандата, па опорезовао и период када је на челу УИО био Кемал Чаушевић? Ако је његов поступак исправан, онда је питање да ли неко треба да одговара због изгубљеног пореза за период у којем банкама није обрачунаван ПДВ на картичне трансакције“, каже наш саговорник.

УИО им службено потврдио да не морају плаћати ПДВ

Адвокат Дејан Ракић који заступа четири банке од укупно 22 које су због додатног ПДВ-а у спору са УИО каже да је ствар правно потпуно чиста, јер се одредбе Закона о ПДВ-у, као и подзаконски акти који се односе на порески третман картичног пословања нису мијењали од увођења ПДВ-а 1. јануара 2006. године.

„Доста банака је имало контроле УИО и оне у овом случају нису имале никакве додатно обрачунате пореске обавезе. Поред тога, поједине банке су имале и писани став УИО да је картично пословање ослобођено плаћања ПДВ-а“, каже Ракић за ЦАПИТАЛ.

У међувремену, наставља он, УИО је промијенио став и картично пословање послије 17 година опорезовало ПДВ-ом.

„То је створило страшну правну несигурност, јер неуједначено поступање значи да су неки платили више ПДВ-а, неки мање. У случају да другостепени орган УИО, односно директор поништи рјешења, УИО би морала платити затезне камате банкама. Ипак, тај износ би био значајно мањи него да рјешења поништи суд у поступку који би могао трајати неколико година“, каже Ракић.

Подсјећамо, ЦАПИТАЛ је прошле седмице објавио да су инспектори УИО у контролама у току 2023. године код банака утврдили и обрачунали додатни ПДВ и са припадујућим каматама од банака наплатили 43.409.570 КМ.

„Банке код којих су вршене контроле и код којих је утврђена додатна обавеза по основу ПДВ-а, у складу са важећим законским прописима, покренуле су жалбене поступке који су још увијек у току“, потврђено је за наш портал из УИО.

Из неколико банака кратко су потврдили да су платили утврђене обавезе, али да су ангажовали адвокате и уложили жалбе на рјешења УИО БиХ.

„Банке су великим компанијама, као што су напримјер Виса или Мастеркард, плаћале провизију за картичне трансакције и сада им је на то обрачунат ПДВ. То је до сада третирано као повезана услуга, а пошто су финансијске услуге у складу са законом ослобођене плаћања ПДВ-а и повезана услуга је ослобођена плаћања ПДВ-а“, објаснио је наш саговорник одлично упућен у пореско право.

Он је објаснио и да се обавезе по основу додатног ПДВ-а односе на период од посљедње обављене контроле у свакој од банака или на пет година уназад уколико у банкама није било контроле.

„У Европској унији је различита пракса по овом питању. На Кипру је тамошња пореска управа утврдила да банке требају плаћати ПДВ-а на картичне трансакције, али су судови стали на страну банака и пресудили другачије. С друге стране у Њемачкој су судови стали на страну пореских органа и установили да банке треба да плаћају ПДВ. Биће интересантно видјети какав став ће заузети Суд БиХ који је надлежан за тужбе наших банака против УИО“, објаснио је наш саговорник.

(Цапитал) Фото:Цапитал