Ко је у ланцу заказао и хоће ли неко одговарати?

Од 7. новембра полиција у Бањалуци без успјеха трага за пресуђеним педофилом Ивицом Мишковићем из Какња, који је побјегао из суда након изрицања пресуде којом је осуђен на 4 године због злостављања деветогодишње унуке. 19.новембра кинески држављанин побјегао је из КПЗ Требиње. Ни један од њих још увијек није пронађен и враћен у притвор. Отвара се питање, шта се дешава са безбједносном ситуацијом у Српској,ко је у овом ланцу заказао и ко ће сносити одговорност?

Кроз прозор Основног суда у Бањалуци Ивица Мишковић, осуђени педофил, побјегао је из просторије за задржавање у којој га је обезбјеђивала само једна полицијска службеница коју је наводно одгурнуо. Кинески држављанин  побјегао је из Окружног затвора у Требињу тако што се, током шетње, попео на кров једне од зграда, а потом скочио са висине од 12 метара. Не, ово није сценарио неког америчког филма ово је постала наша реалност.

И тако су филмске сцене у Републици Српској, очигледно на путу да буду скоро свакодневница. У случају бјекства педофила из бањалучког суда, задужена је била судска полиција. Директор судске полиције Жељко Драгојевић за БН каже да су полицајци који су били задужени за спровођење осумњиченог суспендовани.

„Оно што смо утврдили смо прелиминарно да је одговорност на нашим радницима који су радили на том задатку и унутрашњи поступак је настављен и утврдићемо да ли има још лица која су одговорна за то бјекство“, каже Жељко Драгојевић, директор судске полиције Републике Српске.

Према писању медија, педофил је лоциран у Хрватској, тачније у Загребу, али није ухапшен. Хрватска полиција каже да нема основа за хапшење, а из граничне полиције БиХ нису нам одговорили како је могуће да осуђеник неопажено пријеђе границу. Међутим, док се чека било какав потез институција, Ивица Мишковић слободно шета Загребом и посјећује хрватске медије којима даје изјаве и тврди да је побјегао зато што није крив и да је бициклом илегално прешао границу.

Иако ово није први и једини случај злостављања малољетног лица од стране Мишковића, за шта постоје бројне оптужбе и свједочења, он је за сада осуђен само за вишеструко злостављање деветогодишње унуке и то само на 4 године затвора, због чега је побјегао из суда.

Што се тиче кинеског држављанина који је побјегао из КПЗ Требиње, он је био у екстрадиционом притвору по рјешењу Суда БиХ због привредног криминала у Кини. Министар унутрашњих послова Синиша Каран тврди да се све истраге, у оба случаја, интензивно проводе и да свако ради свој посао.

Из министарства правде су саопштили да су завршили ванредни инспекцијски надзор и да ће размотрити питање санкција свих у ланцу одговорности унутар КПЗ Требиње. 

"Дио уочених пропуста односи се на питање организације рада службе обезбјеђења у реализацији шетње за притворена лица, питање организације вањског обезбјеђења установе, а пропуст је уочен и у организацији и спровођењу мониторинга система видео надзора у установи, као и по питању адекватног попуњавања радног мјеста руководиоца вањског обезбјеђења. У складу са наведеним, министар правде у Влади Републике Српске ће, након добијања и осталих потребних информација о ванредном догађају, размотрити питање санкција свих у ланцу одговорности унутар Казнено-поправног завода Требиње за настале пропусте у раду".

И док се лоптица одговорности пребацује с једних на друге, питање је да ли има опасности по грађане. И даље остаје нејасно је зашто мјере нису биле оштрије, шта није било у реду са аспекта безбиједности и Основног суда и затвора у Требињу и каква је била спремност полицајаца који су радили на обезбјеђењу.

„Нисам присталица да се у свим негативним појавама очитујемо негативно према полицији али сам за то да руководни кадар појача свој ауторитет и да извршиоци задатака савјесније одговорније и опрезније превентивно дјелују поготово на таква лица која имају биографије која су имала ова два лица“, каже Душко Вејновић, професор на Факултету безбједносних наука БЛ.

И на крају како то код нас увијек бива, све се окрене на шалу, па су тако почеле на интернету да излазе разне шаљиве слике, највише око бјекства у Требињу. Међутим, опасност коју одбјегли затвореници у јавности стварају није шала, па се намеће питање да ли су се надлежни уљуљкали у свакодневницу па су нажалост ова два случаја можда морала да се десе да их тргну да би се разбудили и схватили да опреза никад доста. 

(БН) Фото: Илустрација