Буџет у великој опасности због гаранција Владе Српске за задуживање јавних предузећа

Одлука Владе Републике Српске о издавању гаранција за задуживање јавних предузећа у укупном износу од скоро милијарду и 200 милиона марака у сљедећој години, која ће се ускоро наћи пред посланицима Скупштине Српске, крши неколико закона и доводи у опасност буџет Српске, упозорава универзитетски професор, доктор економских наука, Миленко Станић.

Република Српска 09.12.2023 | 19:53

Приликом давања гаранција Владе Српске за задужење бројних субјеката, праве се велики пропусти и присутне су велике незаконитости у спроводјењу такве активности, каже професор Станић. Посебно је проблематично издавање гаранција јавним предузећима за задужење, и ту се крше одредбе неколико закона: Закон о задуживању, дугу  и гаранцијама Републике Српске, Закон о државној помоћи БиХ а крши се и неколико одредби из Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Крши се и неколико релеватних уредби које регулишу државну помоћ, а донијела их је Влада Српске, објашњава професор Станић.

Он наводи да када је ријеч о Закону о дугу и гаранцијама Републике Српске, предвиђено је да се издавање гаранција за задужење јавних предузећа може вршити само за капиталне инвестиције које служе за  јавне сврхе, никако за одржавање ликвидности и извршавање раније створених обавеза јавних предузећа што очигледно није случај у нашим ситуацијама. 

Професор Станић указује да Закон доста рестриктивно поставља услове за издавање гаранције.

"Ресорно министарство треба да оцијени исплативост пројекта. Посебну пажњу треба да обрати и финансијској позицији примаоца кредита, зајмопримца да би се спријечили ризици за буџет. Чак је предвиђено законом да се ангажују специјализоване институције које ће процијенити ризик за буџет Републике Српске што Влада очигледно не чини. Такође је предвиђено у закону да за издате гаранције Влада наплаћује премију и провизију што није урађено приликом издавања ниједне гаранције”, објашњава он. 

Она наводи да Закон о државној помоћи искључује било какву могућност да се помаже  било којем привредном субјекту па ни јавним предузећима којим би се тај субјекат довео у повољнију позицију у односу на друге привредне субјекте. 

“За одобрење било какве помоћи, привредним субјектима неопходна је сагласност и одлука Савјета за државну помоћ, што није прибављено ни у једном случају а када је у питању издавање гаранција. Самим тим све те одлуке о издавању гаранција су незаконите”, тврди професор Станић. 

С обзиром на то да је Закон о државној помоћи донесен на инсистирање Европске комисије и на бази раније постигнутих споразума о стабилизацији и придруживању, непридржавања Закона о државној помоћи, то значи, каже професор Станић да Влада Српске крши одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању, чиме се доводи у питање процес придуживања Европској унији. 

Професор Станић подсјећа да нема готово ниједно јавно предузеће у Републици Српској које није задужено на бази гаранција Владе Српске. 
 
“Мислим да је највећа опасност за стабилност буџета Републике Српске управо активирање тих гаранција по неизвршавању обавеза предузећа с обзиром на економско и финансијско стање у коме се налазе та јавна предузећа”.

Индикативан је примјер Олимпијског центра Јахорина који је крајем прошле године узео краткорочни кредит на шест мјесеци. 

“Очигледно је кредит био за одржавање ликвидности. Наведено је да се ради о капиталној инвестицији о 4,6 милиона на шест мјесеци за који плаћена камата око 11 посто. Олимпијском центру је до сада дато чак девет гаранција за узете кредите и укупан износ кредита је око 145 милиона КМ. Слична је ситуација и са другим јавним предузећима, тако да ова одлука која се налази пред народним посланицима на наредној сједници Народне скупштине о давању сагласности Влади за издавање гаранција у 2024. години би требале претрпјети одређене одлуке. Најмање што би посланици требали да ураде јесте да се направи измјена у смислу дате гаранције јавним предузећима, неопходна је појединачна сагласност народних посланика на тим допунама такве одлуке и тиме би се сигурно дошло до веће транспарентности у давању тих гаранција и свакако би се спријечиле незаконитости којих има много. Дакле, један посао, а много незаконитости имамо у овом случају давања гаранција Владе Републике Српске за узете кредите јавних предузећа”, сматра професор Станић.          

О овој одлуци Владе расправљаће посланици Народне скупштине Републике Српске на сједници која почиње 12. децембра.

(БН)