Српска због Рашида Сердарова ризикује гашење РиТЕ Угљевик

– Република Српска спремна је без угља оставити свог највећег произвођача струје – Рудник и термоелектрану (РиТЕ) „Угљевик“ и угрозити своју енергетску независност како би још једном у низу погодовала руском олигарху Рашиду Сердарову кршећи чак и европске норме.

Република Српска 28.03.2024 | 19:58

Влада Републике Српске је још 2013. године Сердарову, без расписивања међународног конкурса, дала концесије за изградњу и коришћење ТЕ „Угљевик 3“, за експлоатацију угља на лежишту „Угљевик Исток 2“ и за изградњу и коришћење ХЕ „Мрсово“ на ријеци Лим.

Данас, деценију касније, ни хидроелектране ни термоелектране нема ни на видику, иако су оне већ одавно требале да буду на мрежи, а није покренута ни експлоатација угља на лежишту „Угљевик Исток 2“.

Српска је у више наврата излазила у сусрет, давала бројне погодности и продужавала рокове изградње руском инвеститору, кршећи чак и европске прописе и преузимајући на себе обавезе које за нису у њеној надлежности.

Колико је далеко била спремна ићи Влада Српске је показала 2016. године кад је дала сагласност за закључивање три анекса уговора са компанијом „Цомсар Енергy“ којима се обавезала да ће „Српска до последњег дана одуговлачити са примјеном европских прописа који би могли да нанесу штету концесионару“. Влада се тим анексима обавезала и да неће мијењати важеће прописе у РС и БиХ на штету концесионара, али и на бројне друге уступке.

Након што је ЦАПИТАЛ то открио, министар енергетике и рударства РС Петар Ђокић је рекао да ће штетни анекси бити измијењени, али од тога вјероватно није било ништа.

Напротив, неколико година касније потписани су и нови који су опет погодовали концесионару и којима су му продужавани рокови.

Ни нови рокови ни привилегије које нису имали остали инвеститори и концесионари нису довели до реализације најављених пројеката, али ни до раскида уговора због тога.

Напротив, Српска 2022. године још једном Сердарову излази у сусрет и од њега купује концесију за хидроцентралу “Мрсово” на ријеци Лим те пропали хотел “Цомсар” у Рудом.

Хотел у Рудом који годинама није радио, Српска је платила 2,3 милиона КМ, док цифра која је плаћена за предузеће “Цомсар Енергy Хидро” које је носилац концесије за изградњу хидроцентрале “Мрсово”, није откривена.

Међутим, на списку купљених концесија није се нашла она, можда и најзначајнија, која се односи на експлоатацију угља у Угљевику, а због које су се побунили радници постојеће термоелектране „Угљевик“.

„Цомсар“ жели угаљ, али не и термоелектрану

Иако је површински коп угља „Угљевик исток 2“, био намијењен искључиво за потребе рада никад изграђене термоелектране „Угљевик 3“, компанија „Цомсар“ која има концесију за оба пројекта, о изградњи термоелектране више уопште ни не размишља.

И сами су се годинама уназад правдали како концесија за угаљ не може да се реализује без отварања термоелектране, за чију су градњу обећали довести извођача који се никада није појавио, чиме су куповали вријеме и држали привид да ће се ствари помаћи са мртве тачке.

Концесионар се правда пандемијом

У извјештају Комисије за концесије РС за 2022. годину наведено је да је, према изјави концесионара, он у 2022. био у завршној фази преговора са будућим стратешким партнером око реализације пројекта. Навео је и да су у протеклих неколико година пандемија изазвана корона вирусом, као и глобална економска ситуација утицали на провођење планираних активности.

Када је у питању експлоатација угља, навели су да су да су вођени су преговори са стратешким партнерима у циљу тражења оптималних техничко – технолошких и финансијских рјешења за даљи развој пројекта изградње термоелектране Угљевик 3, да је израђена иновирана Студија економске оправданости на основу које су продужени рокови из уговора и плаћена једнократна концесиона накнада по том основу.

Концесионар се и овдје позивао на пандемију изазвану корона вирусом, као и глобалну економску ситуацију.

Навели су и да је реализација уговора директно везана за пројекат изградње термоелектране и условљена његовом динамиком.

Сада када је свијетом завладала енергетска криза, „Цомсар“ је открио своје карте. Угаљ би да експлоатишу и продају купцима који буквално вапе за овим енергентом, док електрану која је Српску требала да енергетски стабилизује у случају веће потрошње, више и не спомињу.

То показује и њихова студија утицаја на животну средину коју су предали Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске у којој наводе да им је план руду извући у року од четири године.

„Годишњи капацитет на производњи угља износио би око милион тона, што значи да је вијек експлоатације овог лежишта четири године. Да би се откопавало милион тона угља према односима у лежишту потребно је откопати 3,5 милиона тона откривке и међуслојне јаловине“, стоји у студији.

Да ће се угаљ спаљивати у термоелектрани, нигдје се не наводи, али нико не жели званично причати како концесионар који је добио концесију за експлоатацију угља у сврху производње електричне енергије сада то право користи да извози угаљ. „Цомсар“ у студији објашњава да је отварање и поновна експлоатација угља на површинском копу „Угљевик Исток 2“ произашло због потребе за овом врстом горива као посљедице енормног повећања цијене гаса и нафте на свјетском тржишту.

Угаљ као фосилни необновљиви природни ресурс поново добија примарно мјесто у производњи енергије у свим областима живота, а тренд у потрошњи енергије на глобалном свјетском тржишту све је већи, па ће, како оцјењују аутори, бити суочени са врло озбиљним проблемима за обезбјеђење свих облика енергије за потребе човјечанства.

„Висока цијена гаса и нафте примораће индустрију да се што прије преорјентише на јефтиније и поузданије изворе енергије, а угаљ је ресурс на који се најсигурније може рачунати. Полазећи од тога дошло се до идеје о активирању потенцијалних лежишта угља, међу које спада и ово лежиште“, наводи се у овом документу.

Шеф представништва РС у Русији штити руске интересе

Један од главних људи Рашида Сердарова у Српској је Душко Перовић, шеф представништва РС у Русији, који га је и довео овдје и спојио са предсједником РС Милорадом Додиком.

Перовић је био заступник у предузећу “Цомсар енергy хидро” заједно са Синишом Мајсторовићем, а формално је напустио компанију у моментима када се Српска припремала да је преузме.

Перовић је главни заштитник руских интереса у Српској, а што је признао и у пријетњама које је својевремено упутио редакцији ЦАПИТАЛ-а.

„Још један текст буде ли о „Цомсару“ написан… то је човјек напоштенији, најкоректнији инвеститор који је икада био у БиХ. Само правите измишљотине, пишете. Поручите том вашем власнику, имаће проблем још једанпут спомене ли „Цомсар“ уопште, а не те инсинуације, лажаније. Ја вам кажем имаћете озбиљан проблем. Стално измишљотине пишете, те ће овај да купи, те ће онај да купи, те корупција, слободно поручите власнику, кажите Душко Перовић му је поручио из Москве, напише ли, биће проблема. Ја вам кажем, споменете ли још једанпут „Цомсар“ биће проблема, вјерујте ми“, није жалио Перовић времена и ријечи да одбрани интересе приватне руске компаније.

Планови “Цомсара” косе се и са јавним позивом за додјелу концесије из априла 2013. године.

Тада је наведено да се од овог пројекта очекује равномјеран економско-привредни развој Републике Српске, а посебно сјевероисточног дијела и општине Угљевик, отварање нових радних мјеста, ангажовање домаће радне снаге и предузећа на радовима.

Без изградње “Угљевика 3”, ови циљеви биће само дјелимично, у мањем обиму испуњени.

О каквом бизнису је ријеч, говори податак да је процијењена вриједност инвестиције тада била 443,6 милиона марака, као и да постоји 51 милион тона угља за експлоатацију.

Радници страхују за наставак рада РиТЕ „Угљевик“

Концесиони уговор са „Цомсаром“ који се крије од очију јавности и уступци који се дају овој компанији један су од повода штрајка у Руднику и термоелектрани „Угљевик“.

Радници РиТЕ „Угљевик“ штрајкују већ десет дана, а Синдикат као један од основних захтјева тражи да им се обезбиједе довољне количине угља најмање до 2050. године, те да се концесија за лежиште угља „Угљевик Исток 2“, додијели њима, умјесто фирми „Цомсар Енергy“ руског олигарха Рашида Сердарова.

Иако је ресорни министар Петар Ђокић одласком у предузеће покушао да умири раднике, од тога није било ништа. Они траже на увид анексе уговора који су протеклих година потписивани са концесионаром, али министар те захтјеве игнорише.

Предсједник Синдикалне организације РиТЕ „Угљевик“ Бобан Беновић каже за ЦАПИТАЛ да су поново тражили спорне анексе, али да их нису добили.

„Синдикат и радници РиТЕ „Угљевик“ захтијевају да се ријеши та концесија и обезбиједе довољне количине угља за несметан рад до 2050. године а то се може  једино враћањем концесије „Угљевик Исток 2““, рекао је Беновић.

Казао је и да Сердаров ништа у Угљевику до сада није урадио истичући да су рађена само одређена мјерења експлоатационог поља.

На питање ЦАПИТАЛ-а због чега нису раскинути уговори са овим руским инвеститором умјесто што му се константно излази у сусрет, министар енергетике и рударства Петар Ђокић тврди да није једноставно раскинути уговор  са „Цомсаром“.

Каже да постоји одредба према којој се он једнострано може раскинути, али је потребно провести претходни поступак, да би се створили услови за то, а да постоји чак и могућност арбитраже.

„Дакле, ми смо веома свјесни те чињенице и не смијемо донијети ниједну одлуку која би увела РС у међународну арбитражу коју би можда могли једног дана да изгубимо и да платимо огроман новац некоме ко није уложио ни близу онога што би требао уложити када би изградио ту електрану“, казао је Ђокић.

На нашу констатацију да је уговор са руским инвеститором потписан прије више од деценију, Ђокић каже да су уговори анексирани више пута чиме су продужавани рокови за изградњу термоелектране.

„У том смислу нема ништа нелегално са становишта односа према овом концесионару у овом тренутку, али свакако да ће се морати у неком скором времену и то питање ријешити. Нећемо моћи остати на овом односу који је тренутно“, нагласио је Ђокић.

Ђокић наводи да је за Српску и даље стратешки интерес да нађе начин да се изгради нова термоелектрана.

Каже да је то сада много теже него што је било прије 10 или 15 година када су околности на енергетском тржишту биле сасвим другачије и када није постојала европска политика која је ограничавала рад термоелектрана.

„Републици Српској је још увијек јако важно ако бисмо успјели да нађемо начин да изградимо нови блок термоелектране Угљевик 3, зато што је постојећа термоелектрана стара 40 година и то је само по себи проблем јер је потребно улагати много новца на текуће одржавање, капиталне инвестиције да би се продужио радни вијек“, казао је Ђокић.

Директор ЕРС-а Лука Петровић у разговору за ЦАПИТАЛ оцјењује да се око свега дигла беспотребна прашина. Тврди да радници немају разлога за забринутост.

„Знам поуздано да се тренутно експроприше земљиште које ће нам омогућити откривку на толикој површини у Угљевику, да ће наш објекат моћи радити до 2036. године. Додатне количине угља које ми желимо да обезбиједимо морају се тражити у осталим површинама, које нису дате “Цомсару““, каже он.

Додаје да ће ЕРС учинити све да РиТЕ Угљевик ради што дуже. У прилог томе подсјећа на инвестицију од 85 милиона евра у систем за одсумпоравање димних гасова изграђен на термоелектрани што је по њему довољан доказ о намјерама матичног предузећа када је будућност РиТЕ „Угљевик“ у питању.

Он не сумња да је Влада РС урадила све по закону када су концесије из Угљевика додијељене „Цомсару“.

Петровић сматра да би удовољење радничким захтјевима довело до арбитраже која би се вјероватно завршила као и она са словеначком Електропривредом, негативно по ЕРС.

Коментар у вези са плановима фирме „Цомсар енергy РС“ у вези са градњом термоелектране и отварањем рудника у Угљевику покушали смо да добијемо и у овом предузећу. Међутим, ни након вишедневног чекања одговор на питања која смо има послали нисмо добили.

(Цапитал)