Европол: У Европи постоји балканско подземље

Полиција је открила да су девет од 12 криминалних група у Србији, као и 21 од 46 у Сјеверној Македонији, транснационалне, што значи да оперишу и у својој земљи и у иностранству. Ове групе су биле предмет анализе Европола, главне агенције за спровођење закона Европске уније, чији је извјештај објављен у априлу 2024. године. Према Европолу, у 27 држава чланица Уније постоји 821 криминална мрежа са преко 25.000 чланова.

<стронг>Окупља их посао око дроге и заједнички језик

Ове мреже се баве различитим криминалним активностима као што су трговина дрогом, преваре, имовински злочини, прање новца, кријумчарење миграната и трговина људима. Ипак, трговина дрогом се истиче као кључна активност, будући да је половина (50 одсто) најопаснијих криминалних мрежа укључена у ту делатност, било самостално или као дио својих активности. Једна трећина (36 одсто) ових мрежа се фокусира искључиво на трговину дрогом. Чланови ових мрежа које су активне у Европи долазе и са Западног Балкана.

Заједнички језик најчешће спаја криминалце са ових простора, док националне разлике и нису толико важне. Тако да се са Западног Балкана издвајају двије групе чланова: прва која говори албанским језиком и друга која говори језицима народа бивше Југославије. У свом раду се доста ослањају на технологије. Према белгијском министру правде, комуникација преко Скy ЕЦЦ апликације најчешће се обављала на енглеском, албанском и хрватском језику, пише портал Радар у својој анализи.

Криминалне мреже окупљене око Албанаца састоје се или искључиво од Албанаца или од Албанаца у комбинацији са држављанима Белгије, Холандије, Француске, Грчке, Италије и Србије. Ипак, у више од половине ових криминалних мрежа, Албанци су доминантна националност. Активни су у трговини дрогом, кријумчарењу оружја, пљачкама и кријумчарењу миграната. Дјелују у великом броју држава чланица Уније и у земљама попут Норвешке, Швајцарске, Уједињеног Краљевства и земаља Латинске Америке (Бразил, Колумбија и Еквадор).

На другој страни су мреже које комбинују чланство из различитих земаља Западног Балкана. Главну ријеч воде Срби. Укључују Албанце, Белгијанце, Босанце, Хрвате, Холанђане, Нијемце, Црногорце, Словенце и Турке. Њихова главна криминална активност је трговина дрогом, претежно кокаином и канабисом, а у мањој мјери синтетичким дрогама и хероином.

Баве се и имовинским криминалом, шверцом цигарета и трговином људи за сексуалну експлоатацију. Највише раде у Белгији, Колумбији, Хрватској, Француској, Немачкој, Холандији и земљама Западног Балкана.

Карактеристична за балканске криминалне мреже је чињеница да су веома присутне у Латинској Америци. Кроз корупцију појединаца у лукама и бродарским компанијама, ове мреже потпуно контролишу ланац снабдијевања кокаином. Оне су изузетно насилне и користе насиље као одмазду за изгубљене пошиљке дроге или како би доминирале на илегалном тржишту. Такође су укључене у професионалне отмице, егзекуције, прање новца, кријумчарење оружја и експлозива, као и фалсификовање докумената. Неки чланови ових мрежа организују послове из европских затвора, пише портал Радар у својој анализи.

<стронг>Користе легални бизнис, дуго трају и експлоатишу младе

Три налаза које је Европол изнио за државе чланице Европске уније такође важе за Балкан. Инфилтрација у легални пословни свијет је кључна стратегија коју криминалне мреже користе за прикривање илегалних активности и прање новца. Чак 86 одсто мрежа користи легалне послове, улазећи у постојеће или оснивајући нове компаније. Сектори који су најрањивији на инфилтрацију организованог криминала су грађевинарство, угоститељство и транспорт.

Ризик од прања новца у грађевини је висок у свим земљама Западног Балкана. Недавно је откривена група која је користила добит од дроге у Данској за прање новца кроз куповину некретнина у Србији.

Чак трећина (34 одсто) најопаснијих криминалних мрежа у Европи је активна више од 10 година, што указује да могу да одрже свој утицај и моћ, чак и ако вође и чланови буду ухапшени или осуђени. Ово указује и на слабости институционалног одговора на организовани криминал.

Ако се овај налаз примијени на Балкан, можемо примијетити да се након пада Земунског клана 2003. године, исти криминални актери често понављају, као што су Шарићева група или организације повезане са некадашњим Которским кланом, као и са групом Америка. Слично важи и за албанску мрежу Компаниа Белло.

Европол је утврдио да поједине од најопаснијих криминалних мрежа регрутују младе и злоупотребљавају их за обављање задатака у трговини дрогом или их експлоатишу у криминалним активностима. Балканске криминалне групе се много не разликују. На примјер, у Србији је у посљедњих пет година ухапшено више младића, од којих је најмлађи имао 17 година, који се повезују са егзекуцијама припадника супарничких криминалних кланова.

Неријетко се истиче, нарочито послије пандемије, како се дјеца између 12 и 15 година користе за уличну продају дрога, пише портал Радар у својој анализи.

Закључно, Европол је приказао сложени пејзаж организованог криминала у Европи и улогу балканског подземља. Оперишу софистицирано и транснационално фокусирајући се на илегалну робу од које се највише зарађује – кокаин. Смањење броја криминалних организација у одређеним земљама Балкана током протекле деценије може да указује на промјене у њиховим стратегијама дјеловања умјесто на слабљење њиховог утицаја, што наглашава потребу за сталном будношћу.

Технолошка зависност, инфилтрација у легалне послове и регрутација младих истичу вишеслојне проблеме чије рјешавање захтијева унапријеђену међународну сарадњу, циљане интервенције против корупције и прања новца у грађевини, али и мјере за младе на које се често заборавља, пише портал Радар у својој анализи.