Кућа Арсеновића у Д. Црњелову пуна дјеце, слоге и љубави

Из семберских села, посљедњих година, углавном се одлазило, јер млади људи бољу будућност виде у градовима или у иностранству. Ипак, за Арсена и Наташу срећнији живот је у семберском селу Доње Црњелово.

Република Српска 05.05.2024 | 19:48

Црњелово је синоним за напредно село, вриједне домаћине и лијепо уређена сеоска имања. Али, оно што посебно краси ово мјесто су млади брачни парови који породичну срећу граде на својој дједовини. Кућу пуна дјеце, слогу и љубав.., све смо то пронашли у дому породице Арсеновића.

 „Разлог што смо се ми опредјелили за велику породицу је што сам ја одрасато сам. Зато сам ја као дијете говорио само петоро дјеце, јер нисам имао ни брата, а ни сестру“, прича Арсен Арсеновић и додаје да њима никада није досадно, јер сваки дан се нешто дешава, један тржи једно, други тражи друго, а њима је то више слатко, него напорно.

Велика породица је обавеза, али и благослов, гдје свака борба има смисла, јер се она, за Арсена и Наташу, огледа у Божидару, Драгану, Ненаду и Марини…

„Проблем је код наших људи што размишљају да им је прво потребно кућа, па ауто, али не. Потребна су прво дјеца, те ће са њима доћи и све остало, јер управо дјеца гурају маму и тату да све то обезбједе“, каже глава куће Арсен Арсеновић.

„Са Ацом и дјецом никада није досадно и не бих ништа мијењала да могу све испочетка. Ако се човјек добро организује, све ће стићи, јер моја покојна мајка каже да лијења особа нађе изговор, а вриједна начин“, прича Наташа Арсеновић.

За Арсена свака мама је стуб куће. Тата је ту да све обезбиједи оно што им је потребно.
„Ми се о свему договорамо“, каже он.

За људе који одлазе у иностранство или у град за бољим животом, кажу да није добро рјешење, јер оно што тамо налазе најчешће није ни живот, а камоли бољи.

„Ако их сад одведемо, они се више никада неће вратити у завичај, а ја своје село Црњелово много волим, за мене оно је посебно. Овдје су људи другачији него у граду“, каже Арсен.

Сваки нови дан, Арсену и Наташи доноси нове обавезе, док њихови малишани, међусобно повезани родитељском љубављу, уживају у безбрижном дјетињству...

Божидар и Драган Арсеновић кажу да слушају маму и тату, да помажу и брину о најмлађој сестрици.

На селу, тврде Арсеновићи, чека вас опуштен живот. Међутим, тај спокој као да се све мање цијени, јер је и напредно Црњелово суочено са негативним демографским бројкама.

„У Црњелову има око 150 неожењених момака, а према последњем попису из 2012.године броји око 3.290 становника, те је ове године уписано свега 18 првачића, што је поражавајуће“, каже Арсен.

Арсеновићи себе и у будућности виде у Црњелову.

„Увијек има жеља, а ако Бог да волио бих још једно да се роди“, каже Арсен, док Наташа додаје да је за њу најважније да буду заједно, здрави и да им дјеца израсту у добре људе.

Осим што размишљају о проширењу породице, Арсен и Наташа прижељкују и неке нове, младе комшије, који би кренули њиховим стопама, у крају, који толико пружа, а вапи за подмлатком.

(БН) Фото: БН