Ово може само у БиХ: Више бирача него становника

Иако у Босни и Херцеговини према процјенама демографа данас живи око три милиона становника, Централни бирачки списак обухвата нешто више од 3.4 милиона пунољетних грађана са правом гласа. Ова неподударност оставља простор за изборне малверзације, упозорава опозиција.

Босна и Херцеговина 19.05.2024 | 21:33

Попис становништва обухвата све грађане који на простору БиХ бораве дуже од годину дана. Међутим, право гласа везано је за посједовање држављанства и личних докумената, што бирачки списак чини далеко већим од стварног броја.

„Централни бирачки списак није списак резидената који имају право гласања у БиХ. Он укључује сва пунољетна лица која имају пријављено пребивалиште у БиХ, без обзира да ли овдје живе или не живе. Људи који живе годинама у иностранству, дјеца која су рођена у иностранству су пријавила пребивалиште негдје у БиХ, јер немају држављанство те земље.

Дакле, број бирача о којем ми данас говоримо, преузет је из Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ. Нисмо ми дошли до тог броја, он је добијен техничким пресјеком броја бирача и не мора да се подудара са бројем грађана који тренутно живе у БиХ“, објашњава Вања Бјелица Прутина, члан Централне изборне комисије.

Разлика између броја грађана са правом гласа и стварног броја становника, говори о забрињавајућим демографским статистикама, каже демограф Александар Чавић. 

„Број бирача и његово одступање од броја становника утврђеног пописом говори о размјерама емиграције, односно егзодусу којем свједочимо. Осим негативног природног прираштаја који је од посљедњег пописа до данас прешао 100 хиљада, имамо и преко 400 хиљада одсељених само од посљедњег пописа до данас“, каже Чавић. 

То што право гласа имају људи који годинама нису ни крочили у БиХ, власт обилато користи, сматра потпредсједник ПДП-а Милко Грмуша. 

„То оставља огроман простор за манипулацију, што партијама на власти апсолутно одговара и због тога сваки сљедећи изборни циклус имамо све више фиктивних бирача или боље речено оних људи који и не знају да гласају, а неко их у њихово име опредијели за неку политичку опцију.

Питање бирачких спискова некако пролази испод радара када је ријеч о бројним захтјевима опозиционих странака за реформу изборног законодавства. Стално се говори о скенерима и тим техничким стварима, које треба имплементирати, али ако је бирачки списак погрешан, то значи и да су избори незаконити“, сматра Грмуша. 

Званичне статистике годинама показују да се излазност на изборима креће око 50 одсто, али имајући у виду однос Централног бирачког списка и броја грађана који заиста живе у БиХ, долазимо до података о излазности којих би се могле постидјети и највеће свјетске демократије. 

(БН) Фото: Илустрација