Из НОС БиХ објавили све детаље како је дошло до квара

Дана 21. 06. 2024. године, у 12:24 часова дошло је до распада електроенергетских система Албаније, Црне Горе, Босне и Херцеговине и дијела Хрватске.

Босна и Херцеговина 24.06.2024 | 15:45

"Према првим, прелиминарним анализама и информацијама које су саопштене на телеконференцији одржаној 21.06.2024.године у 16:30 часова у организацији Европске асоцијације оператора преносних система за електричну енергију (ЕНТСО-Е), распад је почео у 12 часова и 20 минута у електропреносној мрежи Албаније испадом интерконективног далековода 400 кВ Землак (Албанија) – Кардиа (Грчка)", саопштено је из Независног оператора система у БиХ.

Даље наводе, иако је овом испаду претходио испад далековода 400 кВ Подгорица 2 – Рибаревина у Црној Гори, преносна мрежа Црне Горе и сусједних система је до тада била у погону са нормалним погонским параметрима.

"Након испада поменутог далековода Землак – Кардиа, долази до низа каскадних испада 400 кВ, 220 кВ и 110 кВ далековода у Албанији након чега се инцидент тренутно пренио у електроенергетски систем Црне Горе, узрокујући испад 220 кВ далековода Мојковац – Подгорица 1.

На овај начин преносни систем Црне Горе је остао везан на електроенергетски систем Босне и Херцеговине уз ињектирање снаге од 400 МW истосмјерним каблом из Црне Горе ка Италији.

Усљед прекомјерних токова електричне енергије од сјевероисточног дијела БиХ ка југу, долази до напонског колапса и каскадног испада свих интерконективних водова између Босне и Херцеговине и Црне Горе у 12 часова и 22 минута, што даље узрокује потпуни распад електроенергетског система Босне и Херцеговине и приобалног дијела Хрватске, који се догодио у наредних 60 – 90 секунди", стоји у саопштењу.

С обзиром да је електроенергетски систем БиХ саставни дио јединственог преносног система континенталне Европе, овакав епилог догађања у БиХ и дијелу Хрватске је, како истичу, био неминован и није било могуће спријечити ескалацију распада, имајући у виду количину енергије која се у том тренутку преносила преко БиХ и брзину каскадних испада у регији.

"У циљу бољег разумијевања ситуације напоменућемо да преносна моћ 400 кВ далековода износи 1300 МW, а у тренутку распада систем за надзор преносне мреже БиХ (СЦАДА/ЕМС) у диспечерском центру НОСБиХ-а биљежио је токове снаге и до 2250 МW по појединим 400 кВ далеководима.

За разлику од 20.06.2024. године, када се десила слична ситуација са знатно мањим транзитним токовима електричне енергије преко БиХ те је правовременом реакцијом оперативног особља ДЦ НОСБиХ-а спријечен распад електроенергетског система БиХ, догађај од 21.06.2024. је, због свог интензитета и брзине ескалације, био у потпуности ван оперативне контроле ДЦ НОСБиХ-а и није било могућности за његово спречавање", наводе из Независног оператора система у БиХ.

Адекватним диспечерским акцијама које се примјењују при подизању система из тзв. стања „блацк-оут“ оперативно особље ДЦ НОСБиХ-а у најкраћем року је стабилизовало електроенергетски систем БиХ.

"У складу са прописаним процедурама и правилима управљања преносним системом напон је приоритетно прослијеђен важнијим потрошачким чвориштима, као и производним јединицама, са циљем поновне синхронизације и обезбјеђења неопходне електричне енергије за покривање потреба потрошње.

Ресинхронизација електроенергетског система БиХ и нормализација стања, изузев покривања дефицита у производњи због испада термоелектрана, и немогућности њиховог брзог повратка на мрежу због технологије рада, извршена је у рекордном року од 2 сата", стоји у саопштењу и додаје се:

"Детаљна анализа догађаја ће у складу са устаљеном праксом ЕНТСО-Е бити вршена у наредним недељама о чему ће јавност бити правовремено обавијештена, а оно што се са сигурношћу може потврдити јесте да су догађања у електроенергетском систему БиХ посљедица регионалних енергетских инцидената"

Како би се овакве и сличне ситуације онемогућиле, истичу из НОС БиХ., од изузетне важности је да се електроенергетски систем Босне и Херцеговине ојача пријеко потребним инвестирањем у преносну мрежу, која због своје застарјелости и промјене устаљених образаца рада електроенергетских система (интеграција обновљивих извора енергије), не може адекватно да одговори на све изазове.

(БН) Фото: БН/Архив