Тражи се сламка спаса за Додикове фирме са црне листе

У бањалучкој Привредној комори одржан је округли сто посвећен утицајима америчких санкција на привреду Републике Српске.

На заједничком састанку представника институција, привреде, правосуђа, банака тражили су се заједнички закључци и ставови са којима би се могло ићи и пред Канцеларију за контролу имовине странаца Министарства финансија САД.

Учешће у раду округлог стола узели су и представници недавно санкционисаних фирми, које се због коруптивних радњи и повезаности са породицом Додик се нашли под америчким санкцијама. 

Александар Љубоја, генерални секретар Подручне Привредне коморе, каже да је било много питања и функционирању система.

"Утицај фактора на чланице ИРБ, банкарски сектор и да се дође до закључака. Ситуација је тешка и у свијету и ЕУ и надамо се да ће ово бити основа за добар рад будући, и да се нежељени догађаји не понављају да одржимо пословање", казао је он и додао да нико није добро прошао ни ФБиХ, ни Србија и Република Српска, јер је то све систем спојених посуда.

"Ако једна фирма испадне из система нема ту предности јер мора све функционисати. Тешко је дефинисати процесе сад. Конкретних закључака још нема тек се разговара и износе ставови", казао је он.

Бојан Вујић из Инфинити групе, која је под санкцијама, каже да ће се покушати на све начине дати допринос на све да се ово не дешава никоме јер знамо какве су посљедице.

"Очекујемо конкретне закључке да заштитимо сами себе, дошли смо до парадокса јер ми као компанија не можемо да добијемо правну заштиту, чиме су сви угрожени. Морамо наћи приједлог мјера да убудуће не буде оваквих ситуација.
Банкарски сектор у овом случају је тешко коментсрисати, али у име наших фирми, кредитна задужења се смањују покушавамо да наплатимо све и измиримо обавезе",

Дејана Ђурић  адвокат,  каже да се гасе рачуни и да адвокати немају пуно простора за маневрисање да се заштите правна лица јер су прописи такви.

"Треба да се пропишу услови под којима се то може раскинути а не да нас условљавају санкцијама".

Скупу су присуствовали представници привредника, Агенције за банкарство Српске, банака, Инвестиционо-развојне банке Српске, Универзитета у Бањалуци, Адвокатске коморе, Министарства финансија и Пореске управе, Агенције за осигурање Српске и остали учесници.

Канцеларија за контролу стране имовине америчког Министарства трезора (ОФАЦ) ставио је на црну листу седам фирми из БиХ и још двије особе које, како наводе, обезбјеђују главне изворе прихода за предсједника Републике Српске (РС) Милорада Додика и његову породицу.

“Додик је искористио свој службени положај да уговоре Владе РС усмјери на мрежу приватних компанија које он и Игор надгледају. Док Игор контролише многе компаније у овој мрежи, он прикрива своју личну везу с компанијама ослањајући се на различите именоване власнике и директоре”, наводе из ОФАЦ-а.

Инфинитy Интернатионал Гроуп д.о.о. Бања Лука (Инфинитy) је холдинг компанија у БиХ која директно или индиректно посједује или је већински власник најмање пет других бх. компанија: Проинтер ИТСС д.о.о. Бања Лука Цлан Инфинитy Интернатионал Гроуп (Проинтер), Калдера Цомпанy Ел ПГП д.о.о. (Калдера), Инфинитy Медиа д.о.о. (Инфинитy Медиа), К-2 Аудио Сервицес Бања Лука д.о.о. (К-2), и Уна Wорлд Нетwорк д.о.о. (Уна).

Додаје се да је Сириус 2010 д.о.о. Бања Лука (Сириус) компанија за информационе технологије (ИТ) која послује у оквиру мреже породице Додик. Уз Проинтера и Калдеру, Сириус је познат у БиХ по томе што је добио уносне владине уговоре.

Проинтер и Сириус заједно пружају ИТ робу и услуге организацијама широм влада Републике Српске и БиХ, док Калдера првенствено послује у сектору инжењеринга.

Америчке санкције је добио и власник група Инфинити Ђорђе Ђурић, као и директору Калдере Миленку Чичићу.

Из Тужилаштва БиХ раније су саопштили да раде на предмет који се односи на правне и физичке особе, обухваћене санкцијама Владе САД, у којем се врше провјере и утврђује постоје ли елементи кривичних дјела из надлежности Тужилаштва БиХ, у дјеловању санкционисаних особа.

(БН) Фото: БН