Издржите још мало: Ево докле ће се Балкан пржити

Топлотни талас захватао је Србију, али и земље у региону, цели Балкан и делове источне Европе.

Цео Балкан и делови источне Европе су под топлотним таласом од почетка јула, а предвиђа се да ће врућина потрајати још две недеље, пише метеоролошка служба Севере Wеатхер Еуропе.

"Ово је историјски топлотни талас са дневним температурама које прелазе праг од 40°Ц. Најинтензивнији је на Балканском полуострву и у источној Европи. Загревају се и мора у медитеранском региону, местимично достижући 30°Ц. Према прогнозама глобалног модела времена, температуре ће током јула остати знатно изнад просека широм јужне и источне Европе. За Балканско полуострво прогнозирају се рекордне вредности за ову недељу", пише СWЕ.

Температуре су у многим областима достигле више од 30 степени, а више од 40°Ц забележено је у Србији, Румунији, Албанији, Бугарској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Грчкој последњих дана.

Највиша минимална температура икад забележена у Србији

У Србији, пише СWЕ, забележена је историјска врућина. Метеоролошка станица у Вршцу забележила је у суботу минималне температуре од 30,6°Ц, а у недељу 31,2°Ц, што је највиша минимална температура икада забележена у Србији.

Београд је пријавио минималну температуру од 27,3°Ц у суботу и 27,5°Ц у недељу. Ове вредности су такође веома близу рекордних. Високе ноћне температуре забележене су и у суседним земљама, као што су Хрватска, Босна и Херцеговина, Румунија и Северна Македонија. Грчка је такође напоменула да се минимална температура током викенда на неким станицама није спустила испод 30°Ц.

Топлотни талас ће трајати још 7 до 10 дана

"Јул је познат као најтоплији месец лета, али температуре ових дана и наредних 7-10 дана биће знатно више од просека. Дневни просек у многим регионима биће за око 10 степени виши од просека", најављује СWЕ.

Додају да је за ову ситуацију заслужна топтлотна купола.

Шта је топлотна купола?

Топлотна купола је метеоролошки феномен у којем се велика маса врућег ваздуха зароби изнад одређеног подручја, изазивајући екстремне температуре. Нормално, топли ваздух, који је тањи од хладног ваздуха, има тенденцију да се подигне. Међутим, јак систем високог притиска може спречити ово подизање и ширење и присилити топли ваздух да остане заробљен близу површине у одређеном подручју. У том смислу, системи високог притиска делују као покривач или купола над одређеном површином.

Атмосферски физичар Бранко Грисогоно, професор са загребачког Филозофског факултета, тумачи да "појачана суспензија у јаком антициклоналном ваздушном пољу не дозвољава дубоку влажну конвекцију и испаравање, већ својим снажним 'поклопцем' чини супротно – спречава мешање и вентилацију ваздуха".

"Ово се најчешће дешава када је млазни ток, поларни или суптропски, преслаб, а ово слабљење је нешто што се дешава у овим тренутним климатским променама", додаје Грисогоно.

Зачарани круг

Сунчева енергија загрева земљу, а то загрејано тло затим загрева ваздух изнад њега. Без могућности да се подигне и распрши, загрејани ваздух остаје близу тла, где наставља да се загрева. Кондензује се испод куполе, а како је његова укупна топлота заробљена у мањој запремини, њена температура даље расте.

Висок притисак такође спречава настанак облака и падавина, што значи да простор испод термалне куполе остаје сув и осунчан, што, пак, додатно повећава температуру.

Један од екстремних примера топлотне куполе десио се 2021. године у Северној Америци, када су западни делови САД и Канада доживеле рекордне температуре које су прелазиле 40°Ц, што је изазвало бројне здравствене проблеме и шумске пожаре. 

(Б92) Фото: Схуттерстоцк/Олег Сенков