Преминуо академик Славо Кукић

Академик Славо Кукић је преминуо. Ову информацију за портал Н1 потврдио је блиски пријатељ Стипе Прлић, предсједник Хрватског народног вијећа у БиХ.

Босна и Херцеговина 07.09.2024 | 14:45

Славо Кукић рођен је 1954. године у Вињанима, Посушје. У фебруару 1977. године је на Факултету политичких наука Сарајево стекао звање дипломираног политколога, 1983. године на Интердисциплинарном послиједипломском студију Универзитета у Сарајеву титулу магистра друштвених наука, те, на крају, у новембру 1986. године на Факултета политичких наука титулу доктора социолошких наука.

Радни вијек започиње 1977. године као стручни сурадник у СО-е Посушје, потом као руководилац Марксистичког центра, а након тога одлази у образовање. У Средњошколском центру у Посушју је радио као професор, а затим и као директор. Средином 1987. године изабран је на функцију предсједника Извршног одбора СО-е Посушје, а након тога, 1992. године одлази на Економски факултет у Мостару, на којем је у радном односу до одласка у пензију 2018. године.

У звање доцента биран је 1987. године, у звање ванредног професора 1997., а у звање редовног професора 2000. године. У четири мандата је продекан за наставу, у два циклуса је водио постдипломске магистарске студије, те у два циклуса постдипломске специјалистичке студије. Наставу из Социологије, Методологије, Понашања потрошача, али и сродних дисциплина, изводи на додипломским, дипломским и постдипломским докторским студијима више факултета у Босни и Херцеговини и регији – Агрономском, Филозофском, Медицинском те Факултету здравствених студија Свеучилишта у Мостару, Филозофском факултету Свеучилишта у Задру, Економском и Правном факултету Универзитета у Тузли, Факултету политичких наука и Економском факултету у Бања Луци, Факултету за туризам и вањску трговину Свеучилишта у Дубровнику, Економском факултету Свеучилишта у Сплиту, Докторској школи Свеучилишта у Осијеку итд.

Овако интензиван ангажман у високошколском наставном раду посљедица је ријетко плодног списатељског рада. Сам или у коауторству потписује 35 књига и студија – међу њима девет универзитетских и три средњошколска уџбеника. У својству руководиоца или члана експертног тима, потом, потписује и дванаест пројеката из подручја социологије, политикологије и економије, а на једном од њих – Еарлy Wарнинг Сyстем ин Босниа анд Херзеговина – ради у континуитету пет година. На крају, аутор је преко 160 научних и стручних радова, објављених у часописима и зборницима на више свјетских језика, те око 90 рецензија и приказа дјела других аутора.

Члан је и већег броја редакција и уредништава часописа и зборника: Зборник радова – Јоурнал оф Ецономy анд Бусинесс (Мостар), Социолошки дискурс (Бања Лука), Транзиција (Тузла), Медијски дијалози (Подгорица), а данас је коуредник часописа Дијалог АНУБиХ – те више организацијских одбора научних скупова и других одбора, а под његовим менторством су урађене три докторске дисертације, пет магистарских и шездесетак дипломских радова.

Ангажиран је и као експерт Европске комисије на питањима развоја локалне самоуправе. До сада је, у том својству, учествовао у реализацији пројеката развоја локалне самоуправе у БиХ и Грузији.

У друштвеном животу БиХ је ангажован у раду низа НВО. Био је предсједник Управног одбора Центра за заштиту права мањина, члан Управног одбора Центра за евроатланске интеграције, те Центра за унапређење људских права и демократије, члан управног одбора Хелсиншког комитета БиХ итд.

На крају, читав радни вијек је ангажован и у друштвеном и привредном животу БиХ. Био је директор Средњошколског центра у Посушју, предсједник Извршног одбора СО-е Посушје, а 2011. године и мандатар за састав савјета министара БиХ. Заборавити не треба ни то да је 9 година био на челу управљачке структуре Федералне РТВ – од њеног формирања 2000. године до октобар 2009. године – у времену, у којему је ФТВ створила програм, серијски посебно, по којему је још препознатљива.

За дописног члана Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине у Одјељење друштвених наука изабран је 2012, а за редовног 2018. године.

(Н1) Фото: БН