Упозорење из САД: Институције у БиХ заробила владајућа елита

Упозорава да ће стране компаније несумњиво бити одвраћане од улагања у регион ако постоји разлог за вјеровање да компаније повезане с политичким елитама имају неправедну предност у реализацији уговора или да је плаћање мита норма за рад.

Босна и Херцеговина 15.09.2024 | 10:23

Државне институције у Босни и Херцеговини су заробљене од стране владајуће елите, од којих многи злоупотребљавају недостатак транспарентности и одговорности у јавном сектору да се служе сопственим интересима.

Ово је у интервјуу за Фену изјавила Анализ Буркарт, програмски сарадник  и истраживач Транспаренси Интернешнела Сједињених Држава из Вашингтона.

"Већ неко вријеме пратим дешавања у БиХ, али више пажње посвећујем откако сам прошле године путовала у земљу и радила са својим колегама у ТИ БиХ на промовисању њиховог скупа проблема и повезаних извјештаја овдје у САД-у. Мој главни закључак о питањима корупције са којима се БиХ суочава – на основу разговора са колегама и другим стручњацима – је да земља пати од корупције на највишим нивоима власти, што значи да су државне институције заробљене од стране владајуће елите, од којих многе злоупотребљавају недостатак транспарентности и одговорности у јавном сектору да служе сопственим интересима", истакла је.

По њеним ријечима, ово такође потврђују и налази најновије процјене система националног интегритета БиХ Транспаренси Интернешнела, која даје низ препорука за реформу у областима које се тичу ​​управљања јавним финансијама, буџетирања и политике сукоба интереса.

Упозорава да ће стране компаније несумњиво бити одвраћане од улагања у регију ако постоји разлог за вјеровање да компаније повезане с политичким елитама имају неправедну предност у добијању уговора или да је плаћање мита норма за рад.

"Недостатак транспарентности и способности да се испуне међународно признате заштитне мјере против прања новца, које постављају мултилатерална тијела као што је Радна група за финансијску акцију (ФАТФ), може резултирати несигурном климом за улагања и губитком пословних прилика" - казала је Буркарт.

Она је била један од панелиста на Економском форуму југоисточне Европе који се одржан у мају у америчком Конгресу, чији су организатори били Трансатлантска мрежа лидера и Европски центар Атлантског савјета из Вашингтона.

Каже да су њен тим и она имали прилику да истакну ова питања на разним форумима и конференцијама, показујући међусекторску природу корупције и незаконитог финансирања.

"Ниједно друштво није имуно на корупцију. Покушавамо да то појачамо и подстичемо усвајање мјера које јачају финансијске системе против прљавог новца и јачају јавне институције како би биле транспарентније и одговорније људима којима служе. На примјер, Транспаренси Интернешнел је деценијама радио на залагању за транспарентност стварног власништва, која ефективно забрањује кориштење анонимних компанија", казала је.

Објашњава да корпоративна тајност подстиче прање прихода стечених кривичним дјелима као што је трговина људима или дрогом, помаже богатима у избјегавању пореза и представља привлачно средство за мијешање у изборе и политику.

Буркарт каже да велики дио борбе једне земље против корупције зависи од капацитета и воље правосуђа да се позабави случајевима, било да се ради о миту, прању новца или организованом криминалу. Зато је тема најновијег Индекса перцепције корупције Транспаренси Интернешнела – годишње рангирање 180 земаља и територија широм свијета према њиховом перципираном нивоу корупције у јавном сектору – фокусирана на растуће глобалне нападе на правосудне системе и њихову независност.

(Фена) Фото: СБ