Санкције Додику нису само представа за јавност, оне утичу на све нас: ‘Пљачка свој народ, док пријети сецесијом’

Санкције које су наметнуте Милораду Додику, лидеру Републике Српске, имају више посредних ефеката на грађане Босне и Херцеговине. Само су САД и Велика Британија увеле санкције Додику. Европа, којој тежимо, не. Како те санкције могу утицати на свакодневни живот људи у земљи?

Република Српска 19.09.2024 | 14:01

Босна и Херцеговина, као земља у транзицији с комплексном политичком структуром, суочава се с бројним изазовима у својој економској политици. Међу тим изазовима су и међународне економске санкције које значајно утичу на њен привредни сектор, трговинске токове, инвестиције и трговинске споразуме.

“Сједињене Америчке Државе увеле су санкције против мреже компанија повезаних с Милорадом Додиком, оптужујући га за дугогодишње финансијско богаћење на рачун властитог народа. Према саопштењу, Додик је кроз своје активности годинама пљачкао народ, док је истовремено својим сецесионистичким изјавама угрожавао стабилност и сигурност Босне и Херцеговине”, пише Пројекат за извјештавање о организираном криминалу и корупцији (ОЦЦРП).

Сједињене Америчке Државе прошириле су 18. јуна, црну листу ОФАЦ-а додајући седам фирми које се повезују са породицом предсједника Републике Српске Милорада Додика. Тих седам компанија само у прошлој години оствариле су приход од невјероватних 143.782.377 КМ, односно више од 73,4 милиона еура и оствариле добит од укупно 31.992.292 КМ, односно16,3 милиона еура.

Прије свега, америчке санкције нису безазлене

Америчке и биртанске санкције су инструмент спољне политике које користи влада Сједињених Америчких Држава и Уједнињеног Краљевства како би извршила притисак на ентитете, појединце, били они из свијета политике или бизниса и потакнула промјене у њиховом понашању. Ове санкције обично укључују ограничавање или забрану трговине, финансијских трансакција или других облика економске интеракције с циљем постизања одређених политичких или сигурносних циљева.

За Форбес БиХ је то и ексклузивно појаснио и амерички амбасадор у Босни и Херцеговини, Мицхаел Мурпхy, и појаснио да ће Сједињене Америчке Државе увијек штитити своје интересе на Балкану док је у фокусу јавности био вербални рат предсједника Републике Српске Милорада Додика и управо америчког амбасадора. Амбасадор га оптужује да економски уништава ентитет, а да најгоре тек слиједи, Додик то све негира. 

Правила која регулишу банкарске трансакције с особама на црној листи могу се разликовати овисно о јурисдикцији и врсти санкција. У неким случајевима, банке могу бити дужне блокирати или затворити рачуне које повезују с особама или ентитетима на црној листи.

Милорад Додик се суочава се с хитном потребом проналажења рјешења за особе и фирме чији су банковни рачуни угашени због америчких санкција. Ово питање постаје све ургентније како вријеме пролази.

Осим санкционисаних политичара у Републици Српској, Милорада Додика и његове дјеце, као власника фирми, санкције су раније изречене и високопозиционираним личностима политичког живота у другом бх. ентитету, а на списку су се осим премијера Федерације БиХ Фадила Новалића, нашли између осталих и бивша главна тужитељица Тужилаштва БиХ Гордана Тадић као и бивши директор Обавјештајно сигурносне агенције ОСА, Осман Мехмедагић. Разлози за санкционисање различити су, и односе се или на подривање Дејтонског мировног споразума или корупцију, или пак обоје.

Осим што им се замрзава имовина у Америци, уколико је имају у тој земљи, такође се забрањује свим америчким фирмама и америчким појединцима да послују са фирмама и особама под санкцијама. Такође, забраном су обухваћене и иностране банке, које по закону не могу блокирати средства санкционисаним фирмама, а које се налазе на рачунима њихових банака, али не смију даље пословати са санкционисанима. И у том погледу, банке већ затварањем рачуна блокираним фирмама и санкционисаним лицима свједоче да слиједе ове одредбе.

Осим Инфинитy групе у посљедњем пакету санкција нашле су се још и фирме: Проинтер ИТСС, Сириус 2010 и Уна Wорлд Нетwорк, Инфинитy Медиа, К-2 аудио услуге, Калдера Цомпанy.

Утицај на грађане: Смањена међународна подршка и инвестиције

Један од главних ефеката санкција на Додика је могуће смањење међународне подршке и инвестиција које долазе у Босну и Херцеговину. Санкције често доводе до смањења повјерења међународних инвеститора, што може за резултат имати смањењем страних инвестиција у земљи. Ове инвестиције су кључне за економски развој и запошљавање, па њихово смањење може довести до успоравања економске активности и смањења прилике за нова радна мјеста, што директно утиче на животни стандард грађана.

"Степен корумпираности Додикове породице такође је изазвао забринутост међу државама које су заинтересоване за страна улагања у РС, што је неке од њих навело да се уздрже од тога јер вјерују да би било каква финансијска помоћ вјероватно завршила у рукама Додика и његове породице, а не у институцијама РС.”, пише Амбасада САД-а у БиХ.

Повећана политичка нестабилност

Санкције на политичке лидере као што је Додик могу повећати политичку нестабилност унутар земље. Када су високи политички функционери подложни санкцијама, то може довести до политичких сукоба и повећања тензија међу различитим етничким групама и политичким партијама. Ова нестабилност може отежати провођење важних реформи и доношење одлука које су кључне за побољшање животних услова грађана.

"Мој приједлог закона, Закон о очувању Дејтонског мировног споразума путем санкција, наметнуће и кодификовати санкције против негативних актера попут Милорада Додика у БиХ, који настављају своју агенду сецесионизма, корупције и дестабилизације”, Анн Wагнер, конгресменка у америчком Конгресу.

Уводне ријечи америчке конгресменке Анн Wагнер на саслушању комитета за спољне послове доњег дома овог законодавног тијела, гдје је одржана расправа о Босни и Херцеговини, биле су јасне: “Даyтонски мировни споразум је константно под нападима предсједника Републике Српске Милорада Додика. За његове радње нема подршке, само санкције.”

“Нема подршке за оно што Додик говори, било да је ријеч о раздруживању, независности Републике Српске те било каквом распаду Босне и Херцеговине.”, закључено је 19. марта.

Економија и социјалне услуге

Иако санкције циљају специфичне појединце, њихови ефекти могу индиректно утицати на цијелу економију, укључујући буџет за социјалне услуге. Ако санкције резултирају смањењем међународне помоћи или инвестиција, то може довести до смањења средстава доступних за јавне услуге попут образовања, здравства и социјалне заштите, што може негативно утицати на квалитет живота грађана.

Прошле године је упућен позив потенцијалним инвеститорима да избјегавају улагање у Републику Српску што је додатно појачао притисак на овај ентитет. Габриел Есцобар је истакао да САД, у сарадњи с ЕБРД-ом, ММФ-ом и Европском унијом, активно раде на томе да обуставе прилив новца онима који наносе штету Босни и Херцеговини. Уз то, у извјештају америчког Стате Департмента савјтовало се избјегавање пословања с ентитетима и појединцима који се налазе под санкцијама.

Ови међународни сигнали стварају озбиљне потешкоће за Босну и Херцеговину, јер кредитори попут ММФ-а и инвеститори све чешће губе повјерење због политичке нестабилности и Додикових сецесионистичких амбиција.

Посљедично, грађани би могли осјетити пад квалитета живота кроз повећање незапослености, смањење јавних услуга и могуће кашњење плата у јавном сектору. Раст инфлације и мањак страних инвестиција могли би додатно погоршати економске прилике, а услијед смањења прилива средстава могла би услиједити и повећана задуженост ентитета, што би на дуже стазе донијело теже економске увјете.

Социјална и економска неизвјесност

Санкције могу узроковати додатну социјалну и економску неизвјесност међу грађанима, посебно у контексту већ постојећих економских изазова у земљи. Када политички лидери буду подложни санкцијама, то може узроковати забринутост међу грађанима због могућих посљедица на економски развој и свакодневни живот, укључујући могућност додатних економских проблема и смањење животног стандарда.

Санкције могу повећати економску неизвјесност у земљи, што додатно оптерећује грађане који се већ суочавају с економским изазовима.

Економске санкције и њихов утицај

Економске санкције, које су често наметнуте због политичких разлога или људских права, могу имати далекосежне посљедице на економију земље. У случају Босне и Херцеговине, санкције су се углавном односиле на одређене појединце или ентитете. Ове санкције укључују замрзавање имовине и забрану путовања, што може имати посредан утицај на економију, смањујући могућност привлачења инвестиција и отежавајући међународне пословне односе.

Санкције против Милорада Додика уведене су због његових активности које су усмјерене против основних принципа демократије у БиХ. Ове санкције нису само симболична мјера, већ могу имати дугорочне ефекте на економију земље кроз смањење међународне подршке и инвестиција.

Трговински споразуми: Улога у економској политици

Трговински споразуми играју кључну улогу у обликовању економских односа између земаља. Босна и Херцеговина је потписала неколико значајних трговинских споразума, укључујући оне са Европском унијом и земљама ЦЕФТА (Централ Еуропеан Фрее Траде Агреемент). Ови споразуми омогућавају приступ широким тржиштима и могу стимулирати економски раст, али такођер могу изазвати и изазове као што су повећана конкуренција за локалне произвођаче.

Подсјећамо и да 2022. године Народна скупштина Републике Српске (НСРС) није подржала вето члана Предсједништва БиХ Милорада Додика на Одлуку о покретању поступка за вођење преговора ради закључивања споразума о партнерству, трговини и сарадњи БиХ и Велике Британије, коју је без консензуса усвојило Предсједништво БиХ.

Додик је прогласио ову одлуку, усвојену 8. јуна те године, веома штетном по виталне интересе Републике Српске и позвао народне посланике да се изјасне.

Приступ тржишту ЕУ је помогао босанскохерцеговачким извозницима у секторима као што су текстил и прехрамбена индустрија. Међутим, извјештаји такође наглашавају да су мала и средња предузећа суочена с изазовима због усклађивања са високим стандардима ЕУ, што може отежати њихову конкурентност на међународном тржишту.

Утицај на привреду и трговину

Економија Босне и Херцеговине, која се још увијек опоравља од посљедица рата и транзиције, осјетила је утицај глобалних економских политика. Трговински споразуми су омогућили земљама чланицама ЦЕФТА-е да лакше приступе тржишту ЕУ, што је посебно важно за извоз робе из Босне и Херцеговине. С друге стране, економија земље суочава се с изазовима усклађивања са стандардима и регулативама које долазе уз ове споразуме.

На примјер, захтјеви ЕУ за високим стандардима производње и заштите околиша могу створити препреке за мала и средња предузећа у Босни и Херцеговини, која често нема ресурсе за прилагођавање. С друге стране, приступ већим тржиштима може повећати извоз и допринети економском расту, под условом да се превазиђу административне и технолошке баријере.

Према извјештају Свјетске банке, наводи се да су се босанскохерцеговачка предузећа суочила с повећаним трошковима прилагодбе европским стандардима, што је резултирало у смањењу њихове конкурентности на тржишту ЕУ. Међутим, извоз је такође повећан, што указује на потенцијал за економски раст ако се препреке могу превазићи.

Без европских санкција за Додика?

Економија Босне и Херцеговине се настоји прилагодити глобалним економским политикама, што захтијева пажљиво балансирање између користи и изазова. У будућности, успјех у овој области овисит ће о способности земље да оптимизира своје економске политике и прилагоди се промјенама у глобалном окружењу.

Тинеке Стрик, чланица Европског парламента из Низоземске, често се бави питањима везаним за владавину права, људска права и демократију на Западном Балкану. У више наврата је говорила о Милораду Додику, предсједнику Републике Српске, због његових сецесионистичких политика и покушаја дестабилизације Босне и Херцеговине.

Што се тиче санкција, Европска унија као цјелина није увела санкције против Додика, иако су се такве мјере више пута разматрале. ЕУ често користи санкције као средство за подршку демократији и међународном праву, али у случају Додика, постојале су подјеле међу чланицама ЕУ о томе како приступити овом питању. Неке земље су се противиле увођењу санкција, сматрајући да би то могло додатно дестабилизовати регију.

Међутим, Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство су индивидуално увеле санкције Додику због његових антидемократских потеза и корупције. САД су увеле санкције још 2017. године, док је Велика Британија проширила санкције 2022. године због пријетњи суверенитету Босне и Херцеговине.

Европа је, у овом контексту, била опрезнија у увођењу санкција, вјероватно због сложених политичких интереса и дипломатије унутар саме уније, гдје је потребна једногласна одлука свих чланица за такве мјере.

(<стронг>Форбес.ба) Фото: Срна