Суђење за превару на штету здравља грађана Српске

У току је један од најкомпликованијих судских процеса када је у питању злоупотреба службеног положаја пред домаћим правосуђем. Афера “корона уговори” потресла је регион, а јавност изнова остаје шокирана детаљима са суђења Браниславу Зељковићу и још четворици оптужених за превару тешку 1,3 милиона марака. 

Пандемија корона вируса показала је похлепу појединаца, који су искористили прилику да под кринком ванредног стања чине шта им је воља. 

Бранислав Зељковић, тада директор Института за јавно здравство и кадар Уједињене Српске врши набавке медицинске опреме и средстава, касније ће се испоставити, по вишеструко већим цијенама од тржишних. 

„За вријеме короне све се набављало по убрзаним процедурама, без икакве транспарентности, чак често занемарујући процедуре прописане законом. Пробраним понуђачима су се намицала милионска средства, а сви договори су се радили у четири ока, јер ништа није морало да буде јавно и транспарентно, будући да је потреба за медицинским лијековима и средстваима била хитна“, објашњава Дамјан Ожеговић, Транспаренцy Интернатионал у БиХ.

По налогу посебног одјељена Републичког јавног тужилаштва полиција 15 септембра 2021. године хапси Сашу Марковића, власника туристичке агенције „Травел фор фун“, Славка Бојића, директора фирме „Процонтрол“ и Драгана Дубравца, директора „Промединга“. Дан касније, након расписане потјернице, ухапшен је и директор Института за јавно здравство Бранислав Зељковић. 

У марту 2022. године ухапшен је и Сани Црљић, директор „Синекс“ лабараторије.

„Као новинар који прати суђења већ 20 година могу рећи да су за нас новинаре оваква суђења поприлично била досадна, до овог. Овдје пршти на све стране. Имамо тужиоца који стварно заступа оптужницу онако како треба да је заступа сваки тужилац, не да на себе, не да на свједоке и не да на доказе. С друге стране имамо врхунске адвокате. Јако је динамично“, каже Никола Морача, новинар. 

Александар Јокић, адвокат оптуженог Славка Бојића који је вршио набавку заштитних маски, сматра да не постоји одговорност за слободно нуђење робе на тржишту. 

„Да ли је то било морално или није, да има маржу колику има, да ли је цијена транспорта заиста била онаква какву је он навео или је била мања, то су страври које нису из домена кривичног права. Ми ту и даље не говоримо о кривичном дјелу, него о пословној одлуци пословног субјекта. Као што говоримо о цијени данас маски, која је једна, прије годину дана је била друга“, сматра Јокић. 

Очигледно је да су у коруптивне радње директно или индиректно укључени  највиши носиоци власти и то је разлог зашто власт у Републици Српској још увијек није спремна да се ваљано бори против криминала у властитим редовима, сматра правник Милко Грмуша.

„Свједоци смо да је у регији већ било таквих предмета који су већ правоснажно и окончани. У Федерацији, која није специјално цивилизацијски и правно напреднија од Републике Српске, већ имамо правоснажне пресуде и то против најважнијих људи из политичког естаблишмента. То је порука која није добра за Републику Српску, јер се показује да ако желите да кршите закон у Европи, институционалну подлогу и у политичком и у правном смислу најбољу ћете имати у Републици Српској“, каже Грмуша. 

Суђење је од самог почетка привукло велику пажњу јавности, а како и не би када смо имали прилике да чујемо како су се маске куповале по цијени од 0,16 а Институту продавале за 10 марака. Одијела су купована за 21 марку, а продавана Институту за 50 марака. Роба намијењена спасавању људских живота испоручивана је у кесама за смеће, на паркингу, без декларације. Према процјенама правника, судски процес трајаће још најмање двије до три године. 

(БН)