Брачни пар из Приједора на необичним путовањима

Брачни пар Зоран и Данијела Петош из Приједора сваки слободан викенд користе да негдје отпутују, али не на комерцијалне туристичке дестинације, него оне необичне, мање познате и неистражене, за које је потребна само јака воља, руксак са храном и водом и љубав према природи и историјским знаменитостима.

"Путујемо баш често, практично сваког викенда смо на некој другој дестинацији, а постоји толико тога код нас што вриједи посјетити. Не идемо никад на путовање, а да нисмо припремљени шта би све у тој регији вриједило обићи. За истраживање и проналажење скривених мјеста и природних љепота најзаслужнија је моја супруга Данијела, која увијек детаљно истражи и припреми свако наше путовање", рекао је Зоран за Срну.

О регији у коју путују, Данијела, која је љекар у приједорском Дому здравља, прво све истражи на интернету како би сазнала све што је занимљиво у том окружењу - да ли је то нека планина, стара тврђава, воденица, водопад, извор неке ријеке или било шта друго вриједно обиласка.

"Били смо на стотине мјеста, а још сматрамо да смо мало тога видјели. Некад смо у фази да проналазимо старе воденице и млинове. Често нађемо само дио порушене старе воденице која свједочи о неком давном времену, али исто тако у неким селима пронађемо стари млин - воденицу која је очувана као прије 150 година када је направљена, гдје мјештани воде рачуна о њој, па се ту и даље меље жито и служи као атракција у селу. То су неке од ствари које нас посебно фасцинирају када пронађемо људе који са поносом одржавају и показују сачуване вриједности свога краја", рекао је Петош.

Међу њихове приоритете за обиласке спадају и стари градови и тврђаве.

"Знали смо у два дана отићи на тврђаву у Добоју, па у Тешњу, затим кулу у Градачцу и на крају обићи фасцинантну тврђаву Сребреник и нестварно је да тако нешто постоји у БиХ. Највише нас одушевљава када пронађемо остатке старих тврђава и градова, познатих често само локалном становништву, скривених на врх брда или негдје у шуми. Тешко их је пронаћи, али када их угледате како стоје ту и свједоче протеклом времену стотинама година уназад, сав се труд исплати", рекао је Петош.

"Када си у природи, далеко од путне комуникације, навигација ти не може пуно помоћи. Наша најефикаснија метода за проналажење жељене дестинације је `питај човјека`. Одушевљава нас колико су људи сусретљиви и са поносом објашњавају како да дођете до природних љепота које се налазе у њиховом крају, неријетко се чудећи како смо уопште сазнали за те локације", истиче Петош.

Он каже да и након бројних путовања по Европи и региону, највише уживају истражујући домаће дестинације, земљу у којој је толико љепота, неистражених локација, историјских знаменитости и неискориштених туристичких потенцијала.

С обзиром на то да живе у Приједору, често су на планини Козари, коју са поносом промовишу као велико природно и историјско богатство овог краја. Поносни су на споменик и чувену народноослободилачку борбу становника овог краја, коју презентују пријатељима када их посјете, али њихове омиљене дестинације су планинарске стазе на Козари, прелијепи планински потоци, мини-водопади, и слично. Кроз Приједор протиче и њихова друга велика љубав - ријека Сана, коју су обишли од извора до ушћа и на којој проводе сва четири годишња доба.

"Обилазимо и мјеста са неким необичним појавама, као што су кугле у Завидовићима и Слатини, пирамиде у Високом и слично. Посјећујемо ми и градове по БиХ, Хрватској, Србији, Словенији, Црној Гори, били смо и на познатим туристичким дестинацијама широм Европе, али оно што нас највише испуњава јесте истраживање скривених мјеста код нас", рекао је Петош.

Велику пажњу посвјећују обиласку споменика из периода НОБ-а, којих има пуно, поготово у поткозарском крају. Доста их се одржава, али постоје и они запуштени и заборављени од свих. Објављујући њихове фотографије они их покушавају сачувати од заборава.

БиХ има више водопада него Ииталија, Њемачка и Француска заједно
"Често идемо на изворе ријека као што је Рибник, на коју долазе риболовци из цијелог свијета, већ поменута Сана, затим Уна. Све су то фантастичне, прелијепе ријеке, а ту су и мале притоке Крушница, Козица, Саница, Басташица, Бањица, Јапра, Војскова и друге које имају невјероватну бистрину, богате су рибом и прелијепим мини-слаповима. Тај шум воде и зеленило ријека посебно нас опушта", рекао је Петош.

Он је истакао да БиХ има више водопада него Италија, Њемачка и Француска заједно, што је мало познато и ријеткост је да их има толико на тако малом простору.

"Обишли смо доста водопада. У близини Приједора је водопад Блихе, који је фасцинантан. Када смо га први пут посјетили прије двадесетак година, био је доста неуређен што се, срећом, посљедњих година промијенило и сада представља туристички производ тог краја", рекао је Петош.

Ту су, поред оних познатих у Мартин Броду, Штрбачком буку и Јајцу и мање експонирани или теже доступни као што су Јасица у Каменграду, Скакавац у Босанском Петровцу, Грабовница у близини Кључа.

"Обишли смо и многе пећине, као што су Дјевојачка пећина код Добоја, Бијамбарске пећине код Илијаша, Хрустовачка и Дабарска пећина код Санског Моста, Титова пећина код Дрвара и многе друге", рекао је Зоран.

Оно на шта је посебно поносан јесте то што им се на њиховим путовањима од малих ногу придружује и њихов син Андрија и сматра да је бијег у природу одличан рецепт за психофизичко здравље дјеце.

Овај брачни пар, који је готово сваки викенд на некој новој локацији, сматра да би, ако би неко објавио публикацију са свим тим фотографијама, то била добра препорука другима да лакше пронађу овакве дестинације.

На путовањима срећу туристе из цијелог свијета
Петош сматра да је потребно много више радити на промоцији природних љепота, историјских вриједности и јачању туризма у малим срединама.

"Проналазимо стране туристе у неком забаченом језеру на планини како кампују, гдје је инфраструктура нула. Они су то успјели пронаћи и доћи из удаљених дијелова свијета јер воле нетакнуту природу, али им ми морамо обезбиједити сигуран прилаз тим локацијама. Неко дође из Француске у БиХ на неко језеро на планини и ту кампује, а наши људи не обилазе те предивне дестинације. Морамо више цијенити и промовисати то што имамо, обезбиједити основну инфраструктуру, обиљежити локације, али водити рачуна да не нарушавамо природне љепоте", рекао је Петош.

Туристички производ се мора створити
Он је истакао да постоје планинарска друштва и друге еколошке организације које уређују и одржавају природне љепоте из чисте љубави, блогери и јутјубери који их промовишу, међутим, туристичке организације сваког мјеста морају радити више на промоцији јер туристички производ се мора створити, као што је град Тузла направио слано језеро у центру града, од којег има огромне приходе.

Петош, који је недавно био у Стоцу на старој тврђави, каже да ова грађевина једноставно одузима дах, али ту нема никога да наплаћује улаз, продаје сувенире или исприча о богатој историји.

"Потребно је одредити макар и малу цијену улаза од двије марке да неко од тих средстава одржава овакве локације. У сличним мјестима која смо посјетили, а која наплаћују улаз као што су тврђаве у Јајцу, Тешњу, Сребренику, Острожцу и другим види се да неко о њима води рачуна. Сад је тврђава Кастел у Бањалуци освијетљена и уз освијетљене дајак чамце на Врбасу ноћу ово представља праву атракцију", рекао је Петош.

Он је истакао да је рафтинг, као релативно нов туристички производ, једна од јако добрих идеја како може да се развија туризам и нешто од чега сада имају користи сви они који су уз Тару у Фочи, Врбас у Бањалуци или Уну у Бихаћу.

"Већ 17 година организујем рафтинг на Врбасу у Бањалуци са пријатељима из Школе резервних официра и видимо сваке године колико се Врбас развио туристички кроз рафтинг. Срећемо људе из Чешке, из Словачке, Њемачке који долазе на ову ријеку. Тара је направила посебну причу са рафтингом, са Националном парком `Сутјеска`", рекао је Петош.

Зоран је и тркач аматер који је до сада истрчао 22 полумаратона, гдје је упознао многе људе себи сличне - људе посебног расположења, увијек позитивне и спремне да бодре једни друге.

Запослен је у Удружењу грађана "ДОН" у Приједору, које је препознатљиво по бризи за права потрошача, а којима се годишње за помоћ обрати око 2.500 људи, дио је и Коалиције "Под лупом" као пројектни координатор за мониторинг изборног процеса.

(Независне) Фото: Срна