Њемачка је опет "европски болесник"?

Њемачка економија је у опадању, а владајућа коалиција се распала управо на питању економије и улагања из буџета. Већина прогноза је црна.

"Имамо проблем“, признао је копредсједник СПД-а Ларс Клингбајл прошле седмице, мислећи на економску кризу. Сада се нешто мора предузети, рекао је.

Документ који је тада представио министар финансија Кристијан Линднер (ФДП) дјелимично није био ништа друго до „неолиберална идеологија“, критиковао је Клингбајл.

У међувремену – од сриједе увече (6. новембар) – владајућа семафор коалиција отишла је у историју.

Канцелар Олаф Шолц је затражио од њемачког предсједника да смијени министра финансија Линднера, а остали министри из редова Линднерових Либерала су потом напустили кабинет.

Између осталог, Линднер је желио да спроведе регулаторни мораторијум и смањи порезе. Такође је хтио да укине солидарни допринос (који Нијемци са запада земље плаћају за развој дијела земље који је некада био ДДР) за све и одложи климатске циљеве за 2050. годину.

Изнад свега, лидер Либерала је одбио нова задуживања и истрајавао на уставној такозваној „кочници за дугове“.

Све то било је превише за Социјалдемократе канцелара Шолца и Зелене, који су такође у Влади.

Нови копредсједник Зелених, Феликс Банашак, коментарисао је Линднерове приједлоге овако: „Цијели овај документ одише духом: заправо не желим више.“

"Прећи са ријечи на дјела“
Многи представници привреде су забринути. На примјер, произвођач аутомобилских дијелова Бош мора да прилагоди своје прогнозе за 2024. и не искључује даље укидање радних мјеста уз већ укинутих 7.000.

У листу Тагесшпигел прошлог четвртка, извршни директор Боша, Штефан Хартунг, позвао је Савезну владу да оконча коалициони спор и брзо подржи индустрију: „Сада морамо прећи са ријечи на дјела и покренути конкретне мјере прије савезних избора како бисмо унаприједили економију и ојачали је и краткорочно и дугорочно.“

Фондација породичних предузећа оштро критикује „економски самит“ владајуће коалиције Њемачке. „Највећи ризик за Њемачку је влада која није способна да реагује“, рекао је у сриједу шеф Фондације, Рајнер Кирхдорфер. „Разговори не помажу. С обзиром на све лошију економску ситуацију, хитно су нам потребне политичке одлуке.“

Економиста Хенинг Фепел, генерални директор Центра за европску политику (цеп), изјавио је за ДW да „семафор коалиција није успјела да структурално врати њемачку економију на прави пут раста“.

Дјеловала је неодлучно и обесхрабрено: „На крају, све три странке су се вратиле својим партијским политичким позицијама.“

Изузетно лош тајминг
У САД је Доналд Трамп освојио други мандат на предсједничким изборима. С њим долазе изазови у безбједносној политици, трговини и климатској политици, као и у подршци Украјини у рату.

У контексту глобалне политичке кризе, министар економије Роберт Хабек (Зелени) је упозорио: „Ово је најгоре вријеме за распад владе, и то сада када Њемачка мора да покаже јединство и способност да дјелује у Европи.“

Новинска агенција Ројтерс цитира главног економисту банке ИНГ, Карстена Брзеског, који критички оцјењује тренутну ситуацију. Њемачка је сада неспремнија него када је Трамп побиједио на својим првим изборима 2016, каже он.

„Послије четири године стагнације и структуралних слабости, Њемачка није само 'болесник Европе', већ је знатно рањивија него прије осам година.“

Брзи лијек није увијек од помоћи
Неки посматрачи сматрају да је Њемачка економски акутно угрожени пацијент. Али, колику улогу у томе игра политика и није ли за привреду ипак пресудна глобална економска ситуација?

Општа ситуација је иста за све земље, каже Хенинг Фепел. Али чак и поред тога, „привредни раст у Њемачкој је дуги низ година мањи него у другим земљама, с којима се Њемачка може упоредити“.

„То сугерише да за привредну слабост није одговорна слаба глобална економија, већ специфични структурни узроци. Посао владе би био да идентификује те узроке и нађе рјешење“, додаје Фепел.

Не „бацати милијарде“
Фепел каже за ДW да су тренутно најхитнија четири задатка: „Прво, стабилизација енергетске транзиције – она је кључна за комбинацију заштите климе и конкурентности. Друго, смањење бирократије – брзо, ефикасно олакшање које не кошта ништа. Треће, спровођење дигитализације – што значајно повећава продуктивност, и четврто, порески подстицаји за инвестиције.“

Мартин Горниг из Њемачког института за економска истраживања такође позива на „системске промјене“. И то не у националним размјерама, већ на читавом континенту.

У разговору за ДW прошле седмице изјавио је: „Њемачка је највећа индустријска нација у Европи и има коријене у Европи.“ Стога у њој може постојати само једна – „европска индустријска политика“.

На питање које хитне мјере би влада требало да предузме, рекао је да треба бити опрезан са претјераним акцијама и да не треба „бацати милијарде на улагање у било шта“.

На крају крајева, још има времена: „Још нисмо пред провалијом.“ Сада је потребна „смирена политика, тако да предузећа и потрошачи стекну осјећај да знају шта их сутра очекује“.

(Независне новине) Фото: Унспласх